Nedelja

Број 12

Страна215

Овај реп комета је некакав неизмерно фини медиј. Мимо то што се раслростре преко огромних простора, ипак је толико прозрачан да кроз-ањ продире светлост и најнезнатнијих звезда. Реп је овај, може бити много километара снажан, па ипак ннје у стању да заклони (помрачи) ни једну звездицу, коју нам иначе заклања и најнезнатнији облачак испред очију. Можда је материја тога репа тако фина, да је у дебљини иаколико милиона километара провидна као стакло. Ми не познзјемо још ни један гас, који би био тако фини.Наш земаљски ваздух био би са свим непрогледан, да Је распрострт у толикој количини. Нас би тада окружавала бар извесна полутама. Дакле, без сумње је да је материја репа комете много финија од ваздуха. Веома је тешко рећи, из чега се састоји реп комета. Изгледа у неколико, да има све особине као и остала физичка тела, а делом опет изгледа као пука визија или као пука „фатаморгана". Видимо извесну сличност у појавама поларне светлости. Посматраоцима се све јасније чини, да је материјал тога репа одсјај сунчане светлости; јер се увек појављује на оној страни репатица, која је супротно сунцу. обрнута. А због те се околности суди, да ту дејствују и електричне снаге. Да са сунца пак електрична светлост заиста истиче, посматрањем је утврђено. Зато и замишљамо постанак репа комета овим начином: Језгро репатица творе густе, чврсте материје, као н. пр. камен, метал.Овај чврсти део материје обавијен је гасовитим делом, а то је тако звана „Кома" —^ од које долази и име комета —. и који се састоји из угљоводоничких гасова, као што то доказује спектроскоп. Приближава ли се комета сунцу, а тиме и у топлије области простора, постаје из језгра комете, стално више гасова, који се шире и распростиру у веће даљине простора. Утицајем сунчане електрике морају ти гасови да се распростиру у страну сунцу супротну •— а по физичким законима, да се два тела засићена истим полом електрине одбијају. Без сумње, да наглим одилажењем гасоза постају такође електричне струје а можда је и светљење репа комета електричнога карактера. Да су репатице мало материјалне, доказ је и та важна окодност: знамо, да се сва тела у простору васељеие привлаче. Сунце привлачи земљу и узајамно, земља привлачи сунце. Како је пак сунце много веће од земље, то је земља зависна од сунца у свима својим покретима по стази светскога простора. Месец је потчињен земљи, јер је много мањи од ње. пошто твори много мање тело него земља. Кад би из ненада продрло у наш сунчани систем неко тело, које би имало више материје од сунца и кад би се огромно тело тако нриближило земљи, колико је земља удаљена од сунца,

онда би наша земља одмах вапуегила сунце и пошла би за оном већом звездом. Међутим било је много комета, које су долазиле веома близу нашој земљи, али ни једна од њих није имала на њу ни најмањега уплива. Кад се год. 1770. репатица звана 1-ехе1 приближила земљи, израчунали су звездари, да кад би била бар толико велика, колико је један петохиљадити део земље имала би такав уплив на њу и њено кретање да би се наша година морала да скрати за два секунда. Али је било констатовано, да у дужини трајања године није наступила ни најмања промена. А међутим кад је та иста репатица доспела у близину Јупитера; ова је моћна звезда ту репатицу потпуно скренула с њене стазе. Извесно је, да тела васељене, по материји мала и незнатна не могу нам ни у ком случају бити нарочито опасна. Зато је потпуна бесмислица бојати се репатица. Али баш ако наши читаоци желе дознати, како би се репатица не само приближила земљи, већ би се с овом директно и сударила? Казаћемо им: Ну, пре него на постављено питање од« говоримо разгледајмо, како репатице путују светским просторем: Сваки већ зна, да има репатица преиодских, то јест таквих, које се у извесно доба времена враћају. То доба могу звездари да прорачунају, да годинама унапред знамо, кад ће нам се репатица указати и приближити. Репатице се крећу око сунца исто као и о« стале покретнице, непроменљивим, одређеним стазама. Знамо на двасетак таквих репатица, које се у правилним размацима времена враћају. Халејева комета припада њима. Свака од њих била је већ много пута посматрана кад год је се приближила земљи. Разуме се, да су стазе репатица другачије него ли оеталих покретница. Покретнице се крећу око сунца у кругу, а репатице у елипси, елипса је фигура јајаста. Опцртајте јаје добићете елипсу.А ако желите да представите пут репатице, морате замислити елипсу на оба краја веома развучену. Али се репатице крећу и параболом и хиперболом. Шта су пораболе и хиперболе не може се овде стручњачки објатњавати. Него замислите круг. Располовите га. Замислите, да је половина круга од жице. Узмите оба краја тога полукруга и равномерно га мало развуците, тако, да то више не буде круг, кад бисте га продужили ма колико далеко. Тако ћете добити параболу и хиперболу. Таковом се стазом дакле крећу репатице. То су оне, које нам се не враћају нериодично, које се у опште појаве само једном. Долазе из бесконачних простора света и никад се више не враћају у она места, где су већ једном било. Промакну око суичанога система