Nekoliko članaka o našim javnim poslovima : (u spomenicu gospodinu Mijailu L. Đuriću p. presedniku trgov. omladine i direktoru "Trgovinskog glasnika" i.t.d. i.t.d.)

+

АЦА МИЛОВАНОВИЋ == 49

уговори наши првог кола: други, и ако је на неко: лико недеља пре тога тек био отпочео да »штон-_ дира« Вормсову: >»1' АПетапа Есопоттаџе оп ћаеројте да ЛоЏуетеја АЏетапд«, те му по сопственим његовим речима »један добар српско-турски трговачки И изгледаше као нешто ситно, као бета с-

г Беапдриплке« .. · дрзнуо је да Блистателној даде = (у септем. 0 4Е којом је тражио да се »у интаересу саме Порте«, постојећа привремена конвенција замени трговинским уговором на основу »највећег повлашћења« са проширеним повластицама у »међусобном. (пограничном) саобраћају «.... Резултат ове ноте био је деташирање (1898.) српском посланству »специјалисте«; а за њим (на измаку 1898.) и нарочитих пуномоћника за преговоре такође »специјалиста«, те је (услед већ одказане прве привремене трговин. погодбе) дато у начелу - друкче обележје у последњој трговин. погодби (1899. године).

Сад је тамо »званичан Србин« у муном смислу речи: »економ и финансиста«. И он је тај, коме је у времену о коме пишу оне новине да је »слаб« за тај посао, са султанским министрима у Арџији... Ја шта ли ће се по Богу рећи, кад овоме дође за меник „званични Србин“ по занату — Тенерал2!... Тешко њему! -

Дакле да сумирамо ово у „персонама“ :

т, Стојан Новаковић, књижевник, дипломата, али не финансијер, закључује с Блистателном прву трговинску конвенцију (1888); |

Др. Владан орђевић, санитетски пуковпик, књижевник и у доба о коме је реч тек „штондира“ _ Доететт, даје ноту (1894. за дефинитиван трговински уговор; а 1897. у октобру одпочиње „Владановштину“ и напослетку долази опет. Е

ХУ-та Неколико чланака + 4