Niz vodu

СМЕДЕРЕВО 21

смо остали живи, да су они који су пали у рату дали за нас свој. живот, кад ми, да су они живи, не бисмо дали сада за њих ни много мању драгоценост од живота. Не, они нису за нас умрли, они су умрли за отаџбину; а отаџбина нити смо ми, нити је породица, нити је онај који даје кору хлеба. Отаџбина је нешто изнад свега тога, изнад људи и њихових интереса. Она није ни у духовном богатству, очевини једног народа нагомиланој нараштајима, јер како бисмо тада могли захтевати да за њу гину нарочито они којима је то благо неприступачно.

МАРКО

Љубав према отаџбини почива највише на успоменама из детињства. Кад сам био дете, државни празници су за мене били велика радост: војне смотре, народно весеље, музика и илуминација причињавали су ми неописано задовољство. Па кад данас размишљам откуд она неизрецљива и заносна моћ што је има реч „отаџбина“, у првом реду ми се јављају оне успомене из детињства од којих ми се и данас срце надима. Али ипак ми се чини да је отаџбина слобода да се живи својим животом, управљање самим собом, матерњи језик, вера, обичаји. Умирући у рату жртвујемо се за све то, без чега живот не вреди више много.

АНДРЕЈА

Добро! То значи да је појам отаџбине у достојном и угодном животу, па је у највећој