Niz vodu

ГОЛУБАЦ 61

с оном истином до чијег је сазнања дошао. . Он само избегава да на њу мисли. Он вели: смртан сам, умрећу; али не мислимо на то... Ма колико да је корисно и за препоруку оно: „радите, у раду је срећа“, то је као неко опојно сретство да се не би имало времена мислити на своју судбину. Ето до чега је тежња за рационалним довела човека. И још се дичи својим делом. Откривши своје ништавило, пролазност свега и своју смртност, вели нам: сада радите као да сте нешто и као да сте бесмртни. Упражњавајући мисао, човек је дошао до тога да мора избегавати да мисли управо о најдубљим питањима.

У она времена кад се искрено веровало у загробни живот, — једна заблуда, слажемо се, живот је био упркос тој илузији рационалнији од нашег. Јер су тада делатности људске имале смисла, и човек уместо да избегава да мисли чему води живот, могао је као најбољи потстрек својој делатности имати увек пред очима оно чему води овај живот. Човек је живео тада у многим заблудама, али је на њима могао саградити живот који има смисла. Ми смо данас у истини, али живот је постао противуречност.

АНДРЕЈА

Али замисли које понижење за људски ум. целог живота бити подржаван и вођен вером у бу"дући живот, а кад тамо, ништа од тог! Нема сумње да је боље веровати да смрћу не нестајемо, али чим се укаже сумња, треба је испитати и развејати.