Niz vodu

70 Низ ВОДУ

МАРКО

Имај на уму да те ствари необично пристају дечјем духу, јер их је изградило човечанство у своме детињству. Дете на све поставља питања, хоће све да зна, управо као првобитни човек који је гледајући звездано небо хтео одједном да дозна све његове тајне. Можеш ли дечју радозналост задовољити научном истином» Смеш ли оставити је незадовољеном2 Ко би детету открио загробно ништавилор Хришћанска легенда дивно одговара тој потреби. Она развија у детета машту, даје прве заносе поезије. Стога дете мора бити у вери васпитано. Треба оставити његовом доцнијем искуству и знању да одбаци што му се чини неприхватљивим, да систем света што му га је пружила вера замени другим према своме нахођењу, или да се у њему утврди. Дечји дух не трпи празнину, као и наш дух који у науци, док не открије истину, гради „радне хипотезе“ помоћу којих тражи истину. Сме да каже „не верујем“ само онај који је некада веровао. Многи се данас диче кад веле: „не верујем“. Као да је то нека заслуга. Много је теже веровати. Не волим безвернике, не зато што не верују, већ што тиме истичу своју охолост. А ко може у тим питањима вечне тајне бити охол својим знањем» Незналице у првоме реду. Волим ученога човека који се подвргава извесној верској дисциплини, примајући чак и оно што је бесмислено, јер је то знак његове смерности. Потчињавајући се верској дисциплини, стварно не признаје толико верске