Niz vodu

ГОСПОЂИН ВИР 85

којим сам некада плакао. И заврших књигу; и не само да нисам плакао — то већ нисам ни очекивао — него не могу никако да нађем место које је некада могло да ми извуче сузе.

АНДРЕЈА

И сада си разочаран.

МАРКО

И јесам и нисам. Првобитни утисци су били тако јаки да их ови нови нису могли избрисати. И сада су у мени две књиге, иако једна у ствари. Она прва из детињства, ненадмашна, и ова од пре кратког времена, бледа слика, незначајна према оној првој. Али ипак све ми се чини кад бих дошао до оног првог издања, да бих нашао оно што сам тражио. Али ћу се добро чувати да то не покушам... Онај свет који називамо обичним и простим, сачувао је у јачој мери особине дечјег духа од оних који имају навику анализе и испитивања. Стога су њихова уметничка уживања потпунија од наших. Ми никада не можемо заборавити да смо у позоришту, и сузе су за тај припрости свет а не за нас. Пред каквом безазленом сликом тај исти свет је уверен да гледа оживелу народну прошлост у потпуној истинитости и стварности. Легендарни јунаци су за њих увек живи. Може ли нашу машту ишта занети као њих бајка причана крај огњишта» Нема сумње да је уметност коју ми тражимо нешто много више од њихове, али они од своје примају више него ми од наше, јер је примају непомућену,