Njiva
XVIII. год.
ЊИВА
195. отрана.
уз пут, на којима се уз шумску им засаду може за кратко време добпти и пољопривредне асне. Та одредба ће нарочито велике користи постпћи онде, где има много шуме а сразмерно мало оранице. Зарад такве ванредне употребе ваља поднети молбеницу економском пододбору, који ће прешно решити ствар и дати дозволу, ако је земља у опште згодна за обраду, ако има довољно радне снаге и ако не шкоди јавним интересима одржања шума. Ван сваке је сумље, да ће наши економи, где год је само потребно и где год се може, употребитн ту дозволу те нашим непријатељима, који рачунају на то, да нас уморе глађу, показати, да уз тешко војевање има у нас и радне снаге за обрађивање наших поља, шта више, да ће лаш свет посејати хлебним семењем и пићним биљем још више земље, него до сада.
Наши пролеЂни радови. П. У нас се не сеје по њивама онолико пасуља, грашка, сочива, колико би то требало, а од свега овога могдо би се баш много продати, нарочито сада у ово ратно доба, када је и овоме поврћу цена врло скочила. Ово зеље дало би се посејати по свакој земљи, која ,је остала ма из кога узрока јесенас непосејана. Не гдедајмо на то, што је данас семе скупо, род ће нам то троструко наплатити. Врло је вредно сејати пасуљ и међу кукуруз.
Ваља нам при пролећном усеву добро размишљати и то, колико нам радне снаге стоји на расположењу, па према томе после удешавати и усев. Главно је, да ни комадпћ земље не оде у парлог. Ако нам је и крајем месеца Ма.ја остао који комад земље неусејан, усејмо га пројом и мухари, па ће нам се и тај усев исплатитп. Нарочиту пажњу ваља да обратимо на сејање пиће за стоку нашу. Чим престане рат, сваки се газда мора састарати, да умножи себи своју стоку, марву. То би се звало упропашћивати себе, кад бп неко због тога, што нема довољно пиће, хране, за приплодну стоку, за јунад, омад, морао исту продати. Већ те приплодне стоке ради, ваља нам се састаратп, да сејемо довољно пиће за своју стоку. Не смемо дакле занемарити сејање детелпне, луцерне, јер оне су нам најпоузданија и најиздашнија пића. Ако их сејемо разумно, не ће нам повећати пролећни рад око усева, јер оне земље, које смо засејали пролећним усевом а одреднли смо их да у будуће буду детелишта, можемо засејати детелпниним семеном, помешаним међу житним семеном и то тако, да то посејемо сејалицом, баш као да бисмо сејали само житно семе. То су људи радили тако већ на више места па је добро успело, само ваља добро погледати: да ли су у сандучету сејанке обе врсте семена добро измешапе. 0 годишњем биљу за пићу : чаламади, вики, немамо ништа нарочито