Njiva

ЊИВА

XVIII. год.

334. ст рана.

жера нојске такова овлаште 1 Ба у рукама, да је тиме у сваком погледу кадар водпти послове врховног заповеднпка војске.

Аустро-угарсио и руско пешаштво.

Ко је прави заповедник руске војске ? Поводом болести велпкога кнеза Нпколаја Нпколајевнћа пастало ,је пнтање: да лн је руској војсцп од потребе нови заповедник'? Болест велпкога кнеза тако .је тешка, да се не мон:е нн мислптп, да бн он редовно могао пзвршиватп посао, што је скопчан са овом задаћом п по здрава човека ванредно напоран. Тнме је међутпм велики кнез Нпколај Нпколајевић п рачунао. Кад је 20. јануара поузданпк п прпјатељ велпкога кнеза Нпколаја Нпколајевпћа, генерал Даннлов нменован самооталним унравитељем генералнога стожера, догодило се то у нрвом реду радн тога, да се олакша посао велпкому кнезу, којп због болести ннје већ био потпуно способан за носао. Генерал Даннлов у руској је војсци лнчност првога реда. Царевом главном стану спада као генерални побочнпк адмирал Данилов, баш као и његов брат генерал Даннлов. Будућп да за мпра и велнки кнез Николај Ннколајевић баш као п највећи део осталпх великпх кнезова спадају царевому главному стану, го је генерал Данилов већ тиме био уредовнп друг руског врховног заиоведнпка. Цар има укупно 55 генералних побочника, којп су узетн из редова најодличнијих породица Руслје, из чега је јасна н важност таквога места. Од јануара дакле нравнм је заповедником руске војске генерал Даннлов, којп поступа , саевпм у духу свог болесног прпјател,а. Великп кнез п даље ће именом фунгирати као врховнн зановедник, тако да народ и даље у њему виђа генералисимуса руске војске. Док не буде ншвот великога кнеза болешћу озбпљно угрожен, не ће се дакле у Русији именоватп нови врховни заповедник. Хенерал Данилов има ново устројеннм местом самосталног управнтеља генерадног сто-

Сад је управо десет ратнпх месецп и иа темељу искуства у многобројним тешкпм бојевпма може се већ данас тврдптн, да је аустро-угарско иешаштво пред веома тешком задаћом. Оно се нашло супрот непријател.у, којп је бројно био далеко јачи, а уз то храбар, добро онремљен и пскусан у рату. Људски матернјал непријатељске војске нпје додуше бпо једнаке вредностн, јер док је пешаштво монархнје расиолагало изврсном, отврднулом, жилавом момчадп, која је бпла прожета одушевлењем, недостајало је у Русијп овог морално ојачаног елемента, а на место одушеалења ступпло је онде слепо нокоравање, које се пре свега изразује у жнлавој дефензпви Руса. У аустро-угарској војсцп била је особита брпга посвећена изображавању у стрељању п то се на брзо псплатило, јер је аустро-угарско иешагатво куд и камо боље гађало од руског. Руси су много пуцали, алн су баш као п Французп у својпм првпм бојевима показнвалп склоност, да сасвим знклоњени пуцају п тако је већина хитаца промашила и пала предалеко. Услед тога се рпетовано дешавадо, да су најсигурније позпцнје бпле сасвим опреда на стрељној линији. То се дакако не одноеп на укупне руске чете, јер код гарде, спбпрског збора и чета кпевског којничког окружја много се пажње поевећивало н гађању. Са обзнром на то, аустро-угарским четама, којима је унаточ свему тому увек успевало свладатп ове ншлаве, добро изображсне чете, прппада двоструко цризнање. Негааштво монархије особито карактеризује ванредна дисцнплпна у пуцању, која се пре свега изразује у штедљивом трошењу набоја. Ниједан хитац без циља, то је основна наука, којој је та момчад приучена. Зато је наше пешаштво отварало ватру тек из даљина, које су пружиле снгурност у погледу гађања. Приближавање непријатољу бива у крат-