Njiva

406. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

имају чго! приспу у место где су лане радилн, јавптн жандарнма п поглаварству а кад сврше свој рад јављају се код свога докнаднога тела. Из тога ће се свако моћи уверитп: да је наша државна Влада учпнпла све што је потребно да се оспгура сав рад око наше жетве те се не бојмо да нам наша храна не ће доћп до руку. Кад смо моглп нролетос у ово кобпо време ваљано да обавимо сав пољскп рад — обавпћемо. вала, п летоске све своје жетелачке радове. Ако пх обавпмо као што је у реду, ако своје нлодове п родове претворпмо у храну — нема те силе на свету, која би могла Угарску да уморп са глађу!

ЖЕТВА.

Нова жетва. Оснм ратппм догађајпма посвећује се у нашој монархпји сада највећа пажња развнтку усева, дотичио новој жетвп п начину њене експлоатацпје, јер је то п за довршење рата п за опскрбу народа најважннје питање. У последњој мернторној седнпцп угарске заступничке куће пзјавпо је министарпредседнпк гроф Тиса, да ће по свој прилицп бпти нужно, да се н с повом жетвом поступа у пнтересу консумената, како се морало поступатп након тешкпх нскуства с лањском

жетвом, т. ј. да ће. се одредпти максималне цене за жпто н реквизиције. Разлика је само у том, што је лањска жетва у Угарско.ј бпла једна од најлошијих за последњп десетак година, док се сада разложито очекује добра средња жетва. ★ Наредба о новој жетви. Мпнистар-председник издао јс наредбу, којом се жетва пшенице, ражи, наполице, јечма и зоби од године 1915. ставља под забрану, а уједно је обнародпо проспект о оснпвању прометног деонпчарског друштва за пољоделске производе у време рата. Главна је садржпна ове важнс наредбе, да се горе спомеиуле житарице у господарственој год. 1915/16. могу продаватп само под уветима, које ће влада одредити, како би се зајамчнла апровизацпја грађанства, а у ту сврху ставља се читава жетва тнх житарица већ сада под забрану, те ће продуцентп њихови моћн са својом жетвом располагати само у оквнру владиипх одредаба, а моћи ћо слободно употребнттт једнно опај део под забрану стављене жетве, који им служп за господарствену и за кућну потребу. За потоњу сврху има се рачунати 18 килограма по особн у кућанству а у господарствену потребу рачуна се осим сетве и крме такођер депутат у прнродп за слуге и за пољоделске раднике. Остатск жетве може се продавати само по одредбн владе оним особама илп корпорацпјама, које влада означп п не сме се пначе