Njiva

616. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Лугош: Марошменте—Дева, у југоисточипм крајевпма Угарске: Дева, Нађсебен, Фогараш, Брашо, Марамарошспгет. Допуст нште војник на рапорту н строго ће се надзираватн да ли та момчад на допусту вршп речене пољске радове. (Продужпћемо!)

Огледало светскога рата.

Руеија је подлегла у овоме рату. Руске новине нису до сада смеле да ппшу истпну о рату, јер пм то није дала руска строга цеизура; сада већ без зазора пишу о ужасном стању у које је допала Русија. Народ се на све стране узрујава и буни. Из Гродпанске и Внлнанске губерније бежи народ као без главе у унутрашњост руске царевпие; јер се савезне нојске прпблпжују муњевитом брзином и већ су заузеле знаменити град: Вилну. Ономадне су још имућнп руски сељацн орали своје њиве за јесењи усев — данас већ као просјаци лутају по туђини те траже само крова и круха. Али нема данас већ ни тога. јер се у свој Русији зацарила беда и невоља, пошто су унутрашње варошп и села препуни бегунаца. који вапију из свега гласа: тешко нама даиас и до Бога! Спасавајте нас браћо и господо, јер изгибосмо од глади и од' студени!

Некада су бесни козаци растеривали јадан народ са својим бичевима; — данас власници дају народу лепу реч и хоће да га њоме умире и утеше, алн занаго им труд: јер види народ да је без нужде своје пропао, да га је цар његов и протпв воље његове увео силом у рат, који ће му доћи главе. Руска војскз је огледала ма у Источној Галицнјп да продре опет у напред, алп јој за наго сав напор њезпн кад смо је западно од места Дубно у велпкој битки опет потуклп. Руски цар, када је примио врховну команду своје војске, јада се у своме брзојаву енглеском краљу: како му је царевина допала тешких јада и чисто моли Енглеза за помоћ. Али се енглески краљ чини томе и невешт; све кад би и хтео да помогне Русу не може, јер је и сам на љутој невољи. Енглеска је потакнула Русију да ратује, јер је добро знала, да она сама не може победити свога такмаца Немачку. Та Енглеска није кадра да потисне Немачку ни из оних крајева које је посела, уз то је Немачка и Аустро-Угарска укочила сву поморску трговину Енглеске. То увиђају разборитији Енглези, зато држи и већина посланика енглескога парламента да би сада, пре него што Руси положе оружје, ваљало завршити рат, спасти И1ТО се још може, те закључити частан мир. Све је то за нас врло повољно све то ускорава нашу коначну победу.