Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

653. отрана.

Министров отпис и епископова посланица. У нрошлом броју «Њиве» рекосмо да ћемо дословно донети отпис Његове преузвишеностн г. др-а Беле Ј а н к о в п ћ а, министра богочастп и јавне паставе, који је прошлога Крстова-дне, путем иосланпце преосвећенога г. епископа будимскога др-а Георгпја плем. Зубковпћа, прочнтан у православннм српским црквама престонпчким. Отпнс тај издан је 31. авг. 1915. иод бр. 8281. п гласп у српскоме преводу дословно овако : «Највећп цапор п пскушење светскога рата беше валда она јуначка борба, коју су наши војнпцп у прпродом даним карпатским утврђењпма водили поред непогода времена са непријатељем, којп је на нашу домовпну наиао. Хвала Свемогућему, непрпјатеља гонимо већ у његовој домовпнп п на венцу Карпата се ради на новом стварању домовпне ; постају нова огњишта, нова села, нове цркве и нове школе п пут војне данас исказују тек хумке гробова без знака и имена, где почивају јунаци, који су крв своју пролпли, да можемо нов живот отпочетп. Хиљадама п хиљадама одлазе тамо удовице, сирочад, ролнтељи. родбнна п пријатељи траже међу гробовима без знака преминуло најдрагоценије благо своје. Ови гробсви не могу остати без знака! Та после Бога њпхова је хвала, да у слободној домовини свако може слободно славити Бога свога. Јединство наше домовине онп су одбранпли, онп су сачувалп за нас оно место, где су оснивачп наше домовине први пут угдедали Цсту, они су одгонили непријатељеку сплу, која ни у својој држави не брани слободу црквеног и политичког живота. Та земља нам је од тог доба драгоценија, од када они у њој почивају; карпатска земља, где ће светли пример њпхове успомене и пожртвовности битп нлодно земљпште. нај-

племенитијих грађанских врлина. Алп мили су њпохви гробови и зато, јер ће нас увек подсећати на то, како су грађанп наше домовине постали једнпм у данима патње. Свети осећај наше заједнице са погинулим јунанпма створио је такав необпчан покрет друштвене пожртвовностн, да је јамачно само то омогућпло величанствене успехе наше војске- У овом неликом послу народа племенпти део је пао у део цркв. властима наше домовпне. Нпсу служиле племенитој ствари домобранства само својим личним ирисуством, матерцјалном пожртвовношћу п адмпнистратпвним услугама, него су и оно најплеменитпје оружје пружпле погпиулпм јунацима, по коме смо бплп и јесмо у надмоћп према нашпм непријатељима; улиле су духа у војнике п са том духовном надмоћп смо зналп поред изврсног вођства побеђпвати бројну п материјалну надмоћ нашнх пепријатеља. Утехом своје вере, благословом свога свештеника је одлазпо војнпк у бој, па п на бојном пољу вера је надахнула његове грађанске врлпне и јуначку пожртвовност. Овн гробови треба да проповедају верна дела јуначке пожртвовности и човечанске љубавп. Дакле прпродно је, да се обратпмо онпма, којп су и у тренутку смртп с њпма билп п на пвпци гроба духа уливали у наше јунаке. Једино апостолски рад нрквених власти може заиста плодоноснпм учинитн онај покрет друштва појединпх жупанија, да ћемо гробове јунака пазити иштућп удела у оном послу љубави и милоерђа, којим духовни пастири успомену њима поверених и чгосле смрти са пијететом чувају и негују. Када угарска влада за унутарње послове у овој ствари упућује позив на друштво жупанија, осећамо, да овај племенити покрет само онда може бити од успеха, ако се исти удружи са покретом истога правца, који је код цркв. власти на више страна већ отпочео, ако му се моралнп правац даде и буде административно нотпомогнут од стране цркв. власти. Од племените сарадње цркв. втасти завпсп успех овог покрета. Задаћа јс цркв. власти, да позову свепггенике и учитеље на организовање тога покрета. Свештеницима и учптељима ће пасти у део та племенита делатност, да са властима и народом узаједно бригу воде