Njiva

ЊИВА

XVIII. год.

678. страна. Рачуна га се просечно 52.27 м. центи по јутру или у свему 56.85 милијона мет. центи. а то је за 200,000 мет. ц. вмше него 8. септембра н за 3.74 мидијона м. центи внше него лане. Ш е ћ е ]) н а р е п а је у јужним крајевима дозрела. само ,је њено поспрсмање услед нестаншце прннрега отештано. Прпрод је обплат, али услед нређашњпх киша има много корова међу репо.м. Рачупа се просечно прпплод са 136.09 м. центи по јутру илп у свом са 25.42 милпјона м. центи, а то је незнатно мање но што се рачунало 9. септембра. ЈЈане је било преко 40 милпјона мет. центи, али је такођер била за половнцу већа површина засејана шећерно.м репом. Садашњи ће приплод ипак потпуно иодмприти нашу упутрашњу потребу шећера. Хмељ је родпо средње, а тако и лан; за дуван, који је дозрео и са веће стране побран. озиачује се приплод п какво1)Ом п коликоћбм добрим средњим ; луцерна има добру косидбу, а мухар добру средњу. Лпваде и иашњаци стоје уопће добро. ВоЈче је у разним крајевнма земље родило различито. За шљпве. јабуке и крушке означује се тргатба уопће испод средње; за орахе и лешњике добром; за брескве средњом; остало воће задовољава. Виногради су с веће стране издали услед пероноспоре и логаег времена. Берба је местимице отпочела и каквоћа је понајвише добра у крајевима где није грожђе страдало. Мошт се плаћа у околици будапештанској са 80—90 круна. а у

другим крајевима с-а 60—80 круна по хектолитру. Стога је — наравно — свугде поскуппло вино.

Јесење орање. Ове ће годпне двоструко значењо нматп орање у јесен. зато је безусловмо нужно да га сваки газда обабр. Истина је. да нам ;је за вратом сетва п многи остали радови п да за све те послове мало пмамо теглеће марве. но поред овега тота морамо озбиљно нагласити. да ће пам обп.тноет идуће жетве врло много зависити од уредног орања у јесен. Пролетњи усев раннје доспева у земљу, боље се смешта и сигурнији плод доноси ако падне у земљу, која је с јесенп честито узораиа. Да мале газде ово могу урадптп. треба да пазе на време које имају на расположењу. Прошле годппе је много крајева било остало без јесењег орања и то је изазвало велпку лретрпаност послова у пролећу. Велико је зло било с пролеЈча. да је сетва управо почела тек у апрнлу и зато су оне газде, које су обавнлн јесење орање имале велику предност. Ове су газде већ одавно билн п заборавили на сетву, када је мпоги немаран газда тек почињао ссјати. Истпна је. да је овогодишње пролеће било у овоме погледу као неки изузетак, али добро је,то запамтити, да се не би иововило. Само онај газда може мирне душе чскати прво пролетње. благодатно сунце. који је још с јесени своје њиве честито узорао