Njiva

Број 46. 14. (1.) новембра 1915. • XVIII. год. Претплата је: 3 круне на целу годину. Уредништво и наклада «Њпве» је: Излази сваке недеље. Вис1ареб1, Е$уе1еш-и1сга 4. Излази и па мађарском, словачком. рушњачком, румунском и немачком језнку.

Запарложене њиве. Наши ратари нису никада стојали пред мучнијим послом, но што стоје сада. Чује се са многих страна, а туже нам се и писмено, да су јесењи иољскп радови — местимице и због многе кише — тако јако заостали, да тога није било још никада да су тако силне њиве остале неузоране, непосејане, запарложене. Нестало је земљорадника на милионе, те су баш отуда силне њиве запарложене, што нема кога да их узоре, подрља, усеје и повлачи — као што ја то урађено ономлане, па још и лане. Но ипак не клонимо духом, уздајмо се на пеисцрпиву снагу нашега ратара, која још није пикада малаксала ни омахнула. Свима нама, који нисмо на ратишту

иего омо још на своме огњишту, света је дужност: да удруженом спагом, да мобом, узоремо и засејемо њиве свију онпх. који то не могу самп, па су спалп на нашу помоћ. Видимо ли њиву која није још урађена. сматрајмо је, да је као оно залутало дете што је изгубило своју мајку, па је тражи; узмпмо, да је та њива исто што рањен иемоћни војник, коме смо дужни да помогнемо и као браћа, као родољуби, као патриоте. Не питајмо чија је та запарложепа њива, него помислимо, да нас не обара само губитак стрељачкога јарка, рова, него нас обара упарложивање, те губитак нашпх њпва. На то ваља да помишља свако који љубп своју деду, овоју породицу, своју домовину — јер запарложена њива је