Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

779. страна.

копрпва ама баш нпшта не вреди. Но нпје тако. Како је памук, конопља п лан скочпо у денп — огледаше у Немачкој неки, да праве платно од копривинога влакна. Оглодп су добро пошлп за руком, па сада граде Немцп копрпвпначке фабрике. Не увијајте пакове у иовпне. Ко шиље пакете поштом, а нарочито на ратишта, нека не увија робу у новине, јер се новпне цензурпшу и то задржава уручивање пакета. Читуља . На бојноме пољу у Руској Пољској погпнуо је јуначком смрћу заставнпк Паја Петровпћ, спн првенац велеможнога г. Николе Петровпћа, пароднога посланпка пз Ст. Пазуве. Младп заставник је два дана пред емрт своју за јуначко држање одликован сребрном колајном. Био је пстом 20 година стар, ванредно даровпт, леп п мио младпћ, на кога су тулши родитељи и њпховп прпјатељп велику наду полагалн. Покојник је био свршпо вишу трговачку школу у Земуну п спремао, да се усавршп у трговачкој и привредиој струци у страним земљама. Књижевна вест. Изппгао је из штампе „Пријатељ Народни“, први српски калеидар за год. 1916. Повећан је п велик ,је седам табака велике осмпне, а доносп уз поучну и забавну садржину још п 32 лепе слике пз данаптњега рата. — Уредио га је и ове годпне Чика-Стева. — Цена му је 60 филпра и поручује се у Нактади Франклиновога Друштва (Вибарез!, Едуе1еш-и1са 4.).

Састанци за нашу потпорну благајницу. Врло нагло расте број оних, који су похпталп да осигурају себе и своју породипу код раднпчке потпорне блапајппце. По свпма крајевпма уземљи прже се састанци, на којима се држе соучна предавања о користима потгорне благајнице и тим прпликама де уписују за чланове врло многи, који мисле и на сутра, на своју будућност.

По п ис с а о п и ц а. Миннстар домобранства је послао наредбу жупанијама, у којој им саопштава, да ће се ратио водство, на основу закона о изванредним мерама. послужити са потребним саоницама. — Зато позива поджупане, да се постарају. да на њпховом подручју буду поппсаие : све ручне и товарне саонице.

јјДШјјЈ(|Ш

О ,4 А Т") А оАВАВА —

ПиШЈИЈЈШШ

С о л у н.

Пламен светскога пожара стао је лпзатл п по Солуну, па ће по свој прплпцп одавде да захвати оне балканске земл.е, до којпх пожар досад нпје доппрао. У дну великог морског затона, куда су намерплп превознп бродови четворнога савеза, усппње се град у облику тераса, па гледан из луке, налнчи на врт, којему* је загасито зеленило сликовпто начпчкано белим кућама са црвенпм цреповпма на крову. Својом се виткошћу истпчу мпнарети, којп с красним ппнпјама п чемпреспма дају граду ванредан, готово чаробан изглед. Попут огромног змаја, што чува улаз у град, лежи у луцп огромна и шпрока кула, којој су догађајп тамне прошлостп далп пме «Крваве куле*. Постанак ове грађекине сеже у доба Млечана, који оу је подиглп као знак своје моћи и господарсгва над Левантом. Дах средњега века осећа се у Солуну размерно врло слабо. Модерно је време и овде зарезало дубоке бразде. Орпјентални 8начај задржале су само неке градске четврти. Али се по неким рушевним здањима из XVI., па и из XV. века, разабира остатак бурне солунске прошлости. С тешком муком држе се ови кућерци, којима су прозори обијени решеткама. Готово свака од ових кућа носи балкон, који задпре далеко у улицу, да се скоро дотиче балкона супротне куће. Но ове уске и тамне улице оживљава дрвеће и цвеће