Njiva

782. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

се врло рано стале јављатп гусарске бродпде азпјских Мослпма, претходника турскпх. Успркос томе одржао се Солун, а с тпме п хеленство у Мацедонији. Тек у Х1П. веку као да је хеленство овде прегажено, али солунски грађанп нпсу се прпволелп ни славенском нп турском царству, него западњачком. француекп п талпјански пустоловп освојпли су Цариград год. 1204. под именом «кретагпа». Тако је п Солун пао под власт грофа Бонпфацпја де Монтферат, којп је посео Солун, те мпслпо од Мацедоније учп-

се домогну Грцп п Царпграда, тако да је на тај начпн старо грчко царство било рекреирано у потпуном опсегу. Године 1423. домогопте се града Млечани, алп нп они не могоше очуватп Солуна пред најездом Турака, којп провалнше у Европу, те нови господари уђоше у град дне 29» марта 1430. Велпке грчке цркве морадоше се превратитп у мошеје, као на пример Аија Софија солунска, која је у уметнпчком погледу знатнија и од саме истоимене мошеје у Цариграду. Украшена је најдивнијим антикнпм

Солун: Морска лука.

нпти француску краљевину. Алп је његова слава трајапа само три године. Нови краљ паде у боју с Бугарима, који никако нису хтели ни чути о франпуском господарству као нп о грчком. Год. 1222. опет освоји Солун епирски кнез Теодор, те се крунисао бизантском царском круном. Солун остаде његовом престонпцом, догод су Французи седели у Цариграду. На тај начпн је стари Солун у току промењиве хиеторије имао двадесет година част међу својим зидовима чувати и једнога цара, гореспоменутога Теодора, а касније његовога сина Ивана. Касније се европска грчка држава солунска удружила с авијском Никејом, а коначно

мозаиком. Слике у кубету представљају вознесеније Хрпстово. Изнад главног жртвеника налазп се други драгоценији мозаик, који представља Богороднцу седећи на престолу с Исусом у наручју. Но и за време толерантног турског господарства остао је Солун имућан трговачки град грчкога значаја, којему ое касније у XVI. веку, усељпвањем шпањолских Жидова знатно променило лице. С балканским ратом прешао је Солун поновно у рукс Грка, који су 10. новембра 1912. ушди у град, пошто се турека посада два дана пре предала тадашњем Јнаоледнику престола Конотантину, а данашњем грчком краљу. «Нар. Нов.»