Nova Evropa

+

Протићем, с којим се, како изгледа, за љубав странке и избора измирио, Шансе демократа се поправиле у Босни, услед споразума тежачке странке са демократама — ако се овај одржи. Иначе, Сељачки Савез иступа јединствен по делој Југославији, као класна ортанизација, — само што нису све сељачке странке у Савезу; Радићева Сељачка Отранка, која је врло добро организована, иде својим путом — не правим —, и имаће у Хрватској услед стицаја прилика, по свем изгледу, доста. успеха, који ће највише осетити, на своју штету, Хрватска Заједница. Док Сељачка Отранка нема довољно образованих кандидата, па узима на своју листу људе полуписмене или политички немогуће, странке у Хрватској Заједници састављене су из сасвим хетеротених елемената, и међу њиховим повереницима чудно одударају једно од другог имена напредних родољуба од имена задртих покрајинских букача и назадњака, Уопште, код свих ових изборних листа кандидата, човек често добија утисак, да те људе није искупила заједно позитивна мисао „већ било лични интереси било пркос п сепаратизам било незадовољство, Али, ми смо

опет код кандидатских листа, — а о њима се може више говорити тек док буду коначно утврђене и довршене . 1

Економски преглед.

а) Погледи на нашу привредну политику.

Дивимо се увијек економској снави Сједињених Држава америчких и Велике Британије. Њихова индустрија и трговина, њихова пољопривреда, стоје на врхунцу, савршени су и функцијонишу као сат. Ортанизација свих грана пољопривреде, исцршљивање свих људских, животињских и природних енергија, систем нешрестанот напредовања п усавршивања привредног апарата, створио је те државе великима и независнима, начинио је ив њих прави рај за оне — који хоће да раде и да привређују. И док се дивимо снази тих држава на економском пољу, намеће нам се питање: вакито. смо на том пољу толико удаљени од њих и зашто нам неуспјева да пођемо њиховим тратовима, па да створимо поред нацијонално здраве и јаке Југославије и једну привредно очеличену, привредно напредну Југославију“ Толико зна већ данас свако у нас, да је Јутославија иза Туркестана најжитороднија земља свијета, да имаде стада марве неизбројене чопоре, да је преплетена виновом лозом, да је пуна дратоцјених неисцрпивих прашума и храстових и буко-

вих, да испод површине њених брегова почивају неоткривене го

миле угљена, бакра, сумпора и осталих руда, да је препуна водених снага, неексплоатисаних, да је морем везана са свим великим лу-

кама свјетским, укратко да имаде изобиље свега, што је предувјетом стварања једне моћне економске власти...

234