Nova Evropa

И страховито су офанзивни, и увек им је недовољно, и увек су гладни: и кад немају шта да нападају, и кад им је свега довољно, кад им је пуна трпеза ђаконија: увек, као обичнији пси, једном папом држе свој комад, другом туђи, а очима стрељају и на још: други нечији комад. И, најзад, када се пресите и ухвати их мука, чућете их како другима добадују: Ала сте облапорни и халапљиви!

И нико им ништа не може. Јер увек држе ногу готову за ударац на место, лактовима гурају кров свет кад махнити, и газе свакота који им није направио три пута шири пут него што им је потребан, Ако им скренете с пута, а свако обазрив и мудар хоће. гледаће вас као побеђенога; ако се решите да му идете правце у лице, само зато што је то баш он, он ће вам до последњег секунда улази у лице и, у последњем, скренути са ставом као да ништа није било, али ће свима уз пут скретати пажњу да сте луд; ако сте, највад, он, он ће вас осетити у тој последњој секунди, и позвати вас да заједно продужите, И, као што рекох, нико им ништа не може. Јер, у првом и трећем случају он је победилац, а други вам се, као филозофија практике, никако не допада.

Мудри су као змије и, као змије, сипају отров на све стране а себе не отрују. Саможивост их је невероватно наоружала, На врху свакога зуба имају отрове, сва коса им је као тоболац затрованих стрела, и из сваке поре им избија отров. И све чега год се дотакну отрују. |

А кад дођу тешки моменти, као ово данас светом, онда се појављују нарочито: као библиски скакавци, као стара страшна атинска, епидемија; као индиска куга. Кад дође отров од Бога, онда они нарочито и својски доливају.

А. страх је увек по средини, елементарни страх да ће их све то са собом понети, да ће остати гладни и жедни, и да за њих неће бити места под овим сунцем. И тај страх мали» гоји ништа не могу да издрже што удара по њихову телу, гони их махнито да доливају отрова, да гасе пожар уљем и да заустављају поплаву отварањем бреша. па |

_А кад се све сврши, и облак прашине од борбе се дигне, пошто ће све време кад баш дође пајтеже они бити са мишевима | кртицама по рупама, полако ће пригвиривати, и видети тачно по“ ложај, и упутити се право победиоцима на које су највише отрова сипали, и, стиснувши им руку, рећиће: Једва победисмо!

То су истраживачи пега, и данас је њихова ера.

Бранко Лазаревић.

Дубровачки врхив.

(Доносимо овај чланак 2. професора Решетара не само као врло занимљив извештај о једном изгубљеном па опет не

218