Nova Evropa

понекад (извините франиуе ки израз) des airs de parvenu. Он је обично несташан, а припадом чак и осоран; он се радо ачи и воли · да се подругује, Њему је, међутим, отменост и прикладност израза. ствар прирођена, а то и јесте својство којим се одликују људи навикнути да размишљају и да по својој унутрашњости трагају, својство које, стота, савршено недостаје Дон Кихоту. Оштрина. н дубина Хамлетове анализе, његова многострана образованост (не забсравимо да се дански краљевић школовао у Витембергу) дотераше њетов укус до савршенства, Хамлет је изврстан критичар; његова упутства глумцима ва чудо су тачна и паметна; у њега је осећање лепота исто тако јако, као што је у Дон Кихота јако осећање дужHOCTH. Дон Кихот дубоко поштује старе установе: веру, монархију, племство, и у исто време захтева слободу за се и за другога. Хамлет, напротив, грди краљеве и дворане: он је, у суштини, насилан и несношљив. -

Дон Кихот је човек једва писмен, док је Хамлет, по свој прилици, морао водити дневник о свом унутрашњем, душевном животу. Дон Кихот, иако незналица, има своје утврђене мисли о јавним пословима, о држави, о управи; Хамлет нема времена, а јамачно и не мари да се тим питањима бави.

Сервантесу је приговорено било да СВОГ јунака сувише подвртава тучњави и батинама. Ми смо већ опазили како у другом делу романа, Дон Кихота готово више и не туку; овде нам је додати да бон се" ремек-дело шпањолеске књижевности, без тих батина, много мање допадало деци, која тако радо читају незгоде беднога витеза; а и нама узраслим изгледао би Дон Кихот, без познатих својих страдања, сувише хладан и арогантан, што дабогме не би одговарало његову карактеру. Кавали смо мало пре да у другом делу романа Дон Кихота више не туку; но при самом крају књиге, после коначног свог пораза у борби с витезом Јасног Месеца, на мало дана уочи смрти и пошто се сасвим одрекао витештва, Дон Кихот бива прегажен читавим крдом свиња.

Ми смо често имали прилике да слушамо како се овај призор уписује у грех творцу Дон Китота, који да је тобоже у њему подгрејао једну стару, отрцану шалу. Но и овде се Сервантес руководио инстинктом свога тенија, те нема сумње да се и у тој погрдној шали крије дубоко значење. Дон Кихоти, у животу, свршавају увек под свињским папцима — нарочито кад се примакну своме крају; то је канда последњи данак што су дужни да. плате пл удесу, равнодушном и дрском неразумевању својих вршњака... То је, у неку руку, замлатица фарисејева... Кад су је добили, они могу мирне душе умрети, јер су прошли кроз ватру свију искушења и себи извојевали бесмртност, која се од тога часа пред њима раствара.

Хамлер уме понекад бити лукав, “па чак и свиреп. Сетите се замке њиме запете двојици краљевих одасланика у Енглеску; се-

250