Nova Evropa

дијелу тек с његовом помоћи могла реконструисати хисторија балканских народа и држава од ХТУ вијека. даље. A

Без сумње пожар од 1290 уништио је нажалост готово све старије споменике, и тако ако оставимо на страни неке кривотворене или барем сумњиве шовеље из прве половине ХЏ вијека, најстарија, ће повеља бити једна папе Еугенија ЈП од 1145—1159, док се каљцеларијске књиге, у које су се писали записници, тужбе, расправе, пресуде итд. почињу тек са 1279, али и то фрагментарно, тако да су тек од 1301 барем неке тлавније серије прилично потпуне те иду све до године 1808, када се 28. јануара Велико Вијеће за задњи пут састало (да бира кнеза за мјесец фебруар), Јер је Зтога, по наредби дара Наполеона, република укинута и све су њене власти растуштене, Што је дакле остало од официјалних акта, цивилних власти из времена републике, то је сада, све концентрисано у »дубровачком архиву«, који је смјештен у Неколико соба шри земљи кнежевскота двора; у архив су прије каквих 25 година прешли и акти из времена, француске окупације 1806—1814 (у 96 дебелих свезака), а у најновије вријеме почела се прикупљати и мала библиотека, која засада обухваћа понајвише дјела, дубровачких писаца, и набављена је мала збирка, дубровачких новаца.

Од разних серија што су у архиву, најважнији су записници трију вијећа што имађаху највећу законодавну и егзекутивну власт: гелико вијеће (Соп5 ит таи), у које су улазила пунољетна властела, стварало је законе, по којима је Вијеће умољено (Сопз1!ј ит гобагогит) издавало наредбе, док их је Мало вијеће (Сопза ит minus), с кнезом на челу, вршило. Према томе би се могло казати, да, је »Велико вијеће« било народно представништво, »Вијеће умољено« као сенат (тако су гају Дубровнику доцније и звали) или државни савјет, а »Мало вијеће« као министарски савјет. А ти су записници стога, врло важни, јер се у тим вијећима расправљало и одлучивало не само о унутрашњим пословима већ су се и регулисали односи Дубровника према њетовим ближим и даљим сусједима, на истоку и на западу, — има их, Тотово 450 књита. Врло је опсежна политичка, кореспонденција ду-. Оровачке републике, па су ту за нас најважније ћирилске повеље “- њих неколико стотина — што их је дубровачка, влада примала, од наших владара почевши од Кулина па све до пропасти самосталних држава, дакле од краја XII mo краја ХУ вијека. Доста је ћирилсих повеља, што су писали Дубровнику, од: 1430 даље, турски султани и турски заповједници ив Босне и Херцеговине: али JOU није су султани писали турски а босански и херцеговачки WHWHHOB-, ници често још увијек нашим језиком само арапским словима. Врло Много још непроученог материјала има пак у дипломатској кореспонденцији републике са својим посланицима и заступницима, на. страни:у 279, књига сачувани су концепти писама. и комисија што је влада њима управљала, а у готово 400 дебелих свезака, саг

221