Nova Evropa

мачити, а тамо гдје тумач није јасан, нека се не обмањује, већ отворено призна. Особито би се ваљало клонити противуријечја знаности и цркве, јер узалуд цркви »налатати«, знаност је ту. Омладини се Бог приказује као тиранин, а у исти се час говори о Њетовој доброти; товори се о Његову савршенству, а оно што се учи показује обратно. СОјећам се добро свога страха пред паклом и казном божјом, кад бих без знања мајчина узимао за зиму справљене посластице: увијек бих узео толико, да дођем »бар у чистилиште« — та оданле ћу и онако прије или послије у »рај«. — Свето бијаху нехотичне посљедице оне узвишене науке чији је основ љубав, која све обузима.Та узвишена и чиста љубав изражавала се, а на жалост изражава се још и данас реченицом која нам даје јасну слику криво схваћене и злорабљене науке, —: »Будите добри, да вас Бог не казни!« Заиста дивно, дакле сватко нека буде ваљан из пукота етоизма, из пуке бојавни пред казном!

Све нас, а поименце нас омладину, чека дакле велика и мучна задаћа. Ми морамо да се одмах, већ данас, почнемо приправљати за борбу против погрешног учења цркве и њених лоших заступника, против засуканога клерикализма. Приближује се доба у којем се неће свијет заглупљивати, нити силом лаж наметати, већ гдје ће владати, уз љубав и слободу, истина и разум. Вријеме које | се примиче мора дати слободну ријеч и оним свећеницима који данас не смију слободно говорити, већ су присиљени затомљивати тлас разума и говорити оно у што сами не вјерују. Понављам, приправљајмо се! ЈЉубити свјетлост истине није доста, треба за њу и радити — у раду се очитује права религија и љубав. Данас смо још премлади и немоћни за тај рад, но нама је у власти да будемо данас-сутра ваљани поборници праве цркве и истине, што не можемо постати без ваљаних приправа. Велик задатак носи будућност:. Цркву ослободити лажне кринке која ју данас крије, и препородити тако њен утјецај на ум и срце.

Маријан Микац.

Ничеова филозофија, и проблем вредности. 1

Ничеова је филозофија доспјела за вријеме свјетскога рата у чудновато свјетло, јер су једнако Нијемци као и њихови противнице њега означивали душевним покретачем Рата, а његову филозофију идеологијом њемачке империјалистичке политике: Лондонске књижаре држале су за вријеме цијелога рата у излозима велике огласе ратне литературе под насловом »Џруско-ничеовски рат«, а њемачки је генерални штаб Ничеово дјело »Тако је товорио Заратустра« слао у стрељачке ровове, како би се читањем подизао бојовни дух у њемачких војника, Нека ми буде доввољено да већ овде, иако ван реда,

| 302