Nova Evropa

руским подручјима. Као год на запад и југ, ширили су се одавде Оловени и на север и исток, тако да у Х столећу наилазимо на читав низ словенских племена од Новгорода па до Кијева, и до љегове источне и јужне околице. Даље ша северо-истоку, у читавом поречју Волте и на Оки, било је финских народности, док су јужном и јужно-источном руском степом владали и пролавили монголски и туреко-татарски номади. У Кијеву, где се је крижао знаменити Источни Друм (од Источнога до Црнота мора, и у Цариград) са трговачком цестом ив Пољске, настало је средиште државнога живота, код чијега су консолидовања имали особиту заслугу Варјази, досељеници из источне Шведске. Норманскога порекла беше поугдано династија Рурикова, чији су чланови везали весом уједињења најразличитија руска племена и поједине кнежевине. И њихово заједничко име »Рус« потиче можда од германскога севера. На читавом подручју настао је један језик, чије заједничке ознаке одликују још и данас све руске дијалекте према осталим словенским језицима, Особито важна веза између руских племена било је кршћанство, што га је Владимир увео 988 из Цариграда, и црквени и књижевни језик, који је пореклом из Бугарске, дакле јужнословенски језик. »Православни« и »руски« остали бу све до данас идентични појмови. Са кршћанством пренесени су такођер и темељи душевне и материјалне културе из Византије, која тада није била незнатна, упоређена, са западном Европом, али која је својим конзерватизмом и својом укоченошћу постала кобна и за Русију. Ми морамо овим тога имати у виду, да је грчка црква мање савладала патанску религију него ли латинска, Што то значи, покаваћу само на једном примеру. Свети Аугустин бори се у својима »Исповестима« против мртвачке гозбе, наших »даћа«, и извештава како је милански владика свети Амброзије (на концу ТУ столећа) забранио својој мајци да по африканском обичају доноси на гробове мученика кољиво, крух, и вино. Овога је обичаа доиста нестало набрао на читавом западу, али код Руса и осталих православних Словена посмртне су гозбе, на гробу после укопа и у извесне дане, још и данас у обичају.

Приликом велике провале Монгола у Европу (1240) би јужна Русија опустошена, а Кијев сравњен са земљом. Услед тога помакнуто је средиште руске државе на северо-исток, најпре у Владимир, а онда мало по мало у Москву, која је сачињавала једно од важних стецишта за трговину, и која је имала врло веште кнезове. Руски кнезови на северо-истоку били су заправо намесници татарских канова, тако да су услед тога знатно ојачали оријентални утицаји на руски државни и народни живот, те су деловали и онда када су већ московски велики кнезови стресли били татарски јарам. Након пада Царитрада сматрала је Москва себе као трећи Рим, иза којега четврти више не треба да следи. |

Московска, је држава међутим расла и дорасла била све већим задацима, тако да је учинила крај татарским канатима у Казану

338