Nova Evropa

На југо-истоку употребљавала је пољска држава малоруске козаке за пограничне стражаре против кримских Татара и против Турака. Такови погранични крајеви звали се Украјна или У крајина (овај се акценат употребљава сада у малоруском језику), нешто слично оном што је Аустрија имала против Турака — своју крајину (немачки Митатбтепле). Друго је име било тетманшчина, Т. ј. подручје хетманово, изабранога поглавице козака, Ако овом још додамо име Рус у значењу Мале Русије, и Малоросија, онда. налазимо три, или управо четири ознаке за подручје Малоруса који су се све више и више насељавали на југо-истоку, али ниједно име није означивало читаву земљу. Име »Малоруска« ушло је у Москву 1654 службено у парски наслов, када су се козаци — незадовољни са. политичким, верским и социјалним стањем у Пољској — с хетманом Богданом Хмелницким на челу ставили под заштиту правовернога московскота цара, који им је зајемчио потпуну самоуправу: али када. им ова набрао опет би смањена, козаци се удружише поново са Пољацима и, штавише, и с Турцима. Тада поделише Москва и Пољска, миром склопљеним у Андрусову (1667), цело малоруско подручје. при чему је читава десна обала Дњепра остала Пољацима,-све до деобе Пољске године 1772, Украјину, која је Москви препуштена. није могао оживети, под Мазепом, ни шведски краљ Карло ХИ, јер је изгубио битку код Полтаве (1709); а царица Катарина И разорила је и посљедње уточиште Козака, Сич у Запорожју, т.ј. у подручју »иза речних брзица« Дњепрових (1775). Царица Катарина искористила је уједно и верске и језичне прилике у белоруским и малоруским покрајинама тољске државе тако да би ову упропастиа, После деоба Пољске (1772—1795) припадоше сви белоруски и већи део малоруских крајева Русији, а Галиција Аустрији; 1980. измењена, је, под царем Николом, црквена Унија новом унијом, којом се понова васпостављало верско јединство руских племена, а уз Рим остала је само Галиција.,

Напредовањем европејивовања Русије скршен је полако отпор црквенот језика, и око средине 18. столећа отпоче увођење народног језика у књижевност, у којој овлада московски дијалект. Овај процес довршен је на почетку 19. столећа и међу велике списатеље који · су створили руски књижевни језик, и на њему знамениту литературу, спада и Гогољ, типичан Малорус; с љубављу су проучаване малоруске народне традиције, а козаштво је сасвим романтично прославио у књижевности велики и тенијални козачки песник Тарас Шевченко, који је био и сам пореклом из кметскога сељаштва те је тако одиста карактеристичан ва демократски дух новога покрета. У Кијеву је један круг учењака и књижевника, којему је припадао п Шевченко, образовао Ћирило-Методско Братство, које је у свом програму имало међу осталим и федерацију словенских народа. Влада је распустила ово друштво и прогањала све више украјинофилство које је изашло било на зао глас, док није 1876 забранила сваку употребу . малоруског јевика. Али је овај међутим добио

· 340