Nova Evropa

политичку слободу, те ћемо данас тој крилатици дати други правац: просветом слободи! Bes просвете права се слобода не добива. Само културни, изображени народи могу осећати и говорити о душевној слободи, Ко је потпуно свестан себе, својих права и својих дужности, тај знаде ценити и сладити слободу, Бацимо, стога, поглед на ову страну нашега народа.

Има ли жалоснијега бића под сводом небеским до слепца без очињег вида% У колу просветљених модерних држава. имали ишта. недичнијста до високог постотка неписмена народа; А ту се баш ми Југословени находимо. Ако ли се барометар културе мери по висини и низини броја писмених и неписмених, онда ми долазимо пред софру унапређених народа погнутим лицем. Морамо се засрамити. Шведска и Норвешка броје неписмених само 0.2%, Немачка 1%, Чешка 3%, а Југославија ништа мање него 75%. Пуно смо, авај нама, заостали! Велика је разлика између појединих предела: Оловеначка, н, пр. броји само 14%, Хрватска-Олавонија 46%, Далмација 64%, Србија 73%, Босна- Херцеговина 88%, а Црнагора чак 95% неписмених, Да речем право, није се тому ни чудити. Орбин и Црногорац, од првог балканског рата 1874 до другог 1912 те до конца светског рата 1918, није скинуо пушку с рамена да брани своју домовину, а камо ли да узме у руке перо и буквар.

Ко „нема, срама нема ни поноса. Добар део одговорности носе за нас и стари господари, којима смо робовали у западним крајевима пре рата. Данас смо ми носиоци наше судбине. Сви болно осећамо ту празнину, па је дужност наша, да ту ружну мрљу од 75% неписмених чим пре скинемо с лица наше лепе Југославије, или барем истањимо и умањимо да се једва буде могла видети. To je озбиљан проблем новому парламенту, који ће се иза ових избора састати.

Што да речемо о привременом парламенту, је ли Ктов прве две године народног ослобођења на ово озбиљно мислиог Рек би да је важније било питање ко ће васести на министарску столицу, или запремити председничко место у којој покрајини нето ли те токрајине ослободити аналфабетизма, Нешто се је и урадило, али се је почело с крова место с темеља.

На сву хитњу засновала су се три медицинска факултета: у Београду, Загребу, Љубљани, три правничка (Љубљана, Скопље, Суботица), два техничка (Загреб, ЈЊубљана), а да не напомињем друге више струковне школе, Не сме се порећи важност и потреба свих ових виших културних установа, али се мора приговорити, ва што се није истодобно промислило и провидило за друге битније културне интересе, као што су сеоске основне школе. Ваљда су у том превладали политички разлози, да се при првом уједињењу удовољи свим племенима и крајевима од Скопља до Оуботице и Љубљане, Нисам уверен, да се и политички може ово оправдати, Није ли упутније било, да се је засновао у ЈБубљани технички, у Загребу медицински факултет за наше западне крајеве, Тако би

387