Nova Evropa

о

НОВА Е1

УРОП,

КЊИГА 1. БРОЈ 12. 16. ДЕЦЕМБРА, 1926

Два поколења.

Говорити о нашем народном јединству, то је, пре свега, го: ворити о генерацијама које су нам претходиле, почев од оних јунака који, с Карађорђем на челу, дигоше бунтовничку заставу ослобођења. па до поколења. наших отаца, којима је пало у део да остваре политичко јединство нашег племена, Но, у исти мах, то је и товорити о нама, сасвим младима, јер се наше јединство не може зидати само на прошлости, — мора се рачунати и са будућношћу. Наше би се јединство могло успоредити са, још нејаким дететом: породила, та је Прошлост, и оно ће моћи ојачати и развити се само тако ако та Будућност буде умела да однегује.

Историја нас учи да се савремени догађаји никада нису правилно оцењивали. Кад је извршена подела Римске Империје на Источно и Западно Царство, савременици нису ни ивдалека појмили сву важност тога епохалног политичког догађаја, нити су слутили да од тога дана настаје једно ново доба у историји човечанства. Исто тако, у прва времена, значај велике Француске Револуције није био потпуно схваћен од савременика, који су ту препородилачку револуцију сматрали испрва као чисто локалан догађај. Требало је, сто тако, да протекне неколико деценија па да савременици Мадинијеви увиде важност процеса који се вршио у њиховој земљи, а у лицу карбонараца. У своје време, прошло је незапажено и смањивање броја немачких државица у доба Наполеоново.

Што важи за дотађаје, важи и за људе. Своје савременике ми или подижемо у небеса или их свлачимо у прашину. Ретко кад да оценимо њихову стварну вредност и озбијеност њихове улоге у народном животу. Ми видимо или само њихове мане или само њихове врлине. Примера, за то пружа нам у обиљу историја нових времена. Сећате ли ce са коликом је жестином Ришеље, министар Лудовика XIV, човек који је учинио бесмртних заслуга својој отаџбини, био нападан и клеветан од својих противника Зар нисте слушали тде неки тврде да је Бизмарк, који је несаломљивошћу своје гвоздене воље ујединио немачки народ, био противник народа и најљући не-. пријатељ демократије! Познати су приговори чињени, још и дандањи, Гамбети, творцу Треће Француске Републике, како је до саме смрти тобож нагињао реакцијонарним елементима. — Осврнимо се и на нашу сопствену историју. Како су неки ситни кнежевићи сматрали Карађорђа Као самовољника, као човека који ће да упро-

433