Nova Evropa

су жандари свакога кога су ухватили најприје тешко избатинали, а онда тек предали грађанскоме суду. Како би се у сваком селу кривци одмах при доласку оружане силе распршили и посакривали, тако је највише похватано оних људи који неимајући зле савјести остадоше код куће при послу своме, Многи од ових ни криви ни дужни добише тешке батине, те су неки дуже времена морали лежати по болницама, Они који су мање тешко избијени, остајали су код куће лежати, и њима се ни броја не зна, У Сиску, доводили су избијене ухашшенике у касарну, гдје су их даље злостављали, Судбеном је истрагом доказано, да су батинама кажњени највећим дијелом били без кривице јер су, неосјећајући се кривима, остали код куће и похватани, док су се прави кривци сакрили или којекуда разбјегли, па су тек много касније похватани, Догодило се је и невјероватних мрпварења (прелома ребара, костију, руке, ноге, и т,д.), и то све јавно, баш као да се то чинити смије, и као да то државни закони сада допуштају и прописују, Из околине Бјеловара, на примјер, пријављено је било преко 50 сељака тако тешко озлијеђених да су их морали примити у бјеловарску болницу на лијечење, Из истражних списа судбеног стола у Петрињи произлази, да су само једнога дана (10, септембра) уједном само мјесту јавно избијена батинама тешко тридесетидва сељака, по оружницима и особно по потпоручнику Лолићу“).

Када сеје сељаштво у околици Загреба већ смирило било (14/9, 1920) пошле су опходње оружника и војника, да у селу Новоселци недалеко Загреба похватају неке бјегунце, У близини тога села пане из засједе хитац и убије једног оружника, Одмах су учињене све мјере да се пронађе и казни кривац, али се и то чинило на начин који је довео опет до нових жртава. Дана 16, септембра, пред својом клијети (виноградарска кућица) у Новоселцима, убијен је 79-годишњи старац, сељак Филип Халић, Исказом свједока установљено је ово: Кад су оружници, под заповједништвом једног часника, претраживали село и околиш за војним бјегунцима, наишао

је један оружник на тога сељака који је био пред вратима своје клијети,.

Оружник му заповједи „Сједи“, Било да Халић те команде није познавао, било што је био наглух, он покорачи према оружнику питајући; „Кај хоћеју госпон2“ на што га овај на мјесту убије, — Нато су један оружник и један наредник, у присуству (неки кажу по налогу) заповједајућега часника, запалили клијет оца једнога војног бјегунца, и још двије клијети, којих власници нијесу били ни у каковој вези ни са војним бјегунцима, нити са каковом другом кривицом, Клијети изгорише са читавим уређењем и вином до темеља, Штета је обласно процијењена на најмање 160.000 круна. Село Новоселци разбјегло се је у сусједна села вичући; „Кај смо Србима криви, да нам пале села и убијају старце!" Међутим, изгреди оружника настављају се,

Дана 12. децембра 1920 дошла је оружничка патрола опет у село Новоселци да тражи војне бјегунце. Нашли су војнога бјегунца Винка Жугчића, који је без отпора пошао с њима, Зато га нису ни везали. Али они га не поведоше к области, него пођоше с њиме у винограде, што но су изнад села, до два километра. Ту су ишли од клијети до клијети, гдје

*) Овај је потпоручник Лолић у Сиску правио и других изгреда. Тако је н. п. једном, у пијаном стању, дошао са опходњом (патролом) у кавану око 10 сати ноћу, и прогласио ухапшеним отмено друштво грађана и госпођа, те их потјерао у двориште гдје су цијелу ноћ до 5 сати у јутро морали стојећи на студени проборавити, И то није било дуго пред изборе, у Сиску, чија је околина раније била. најчвршћи ослонац српскохрватске коалиције,