Nova Evropa

Imademo tu opsežnu teoriju Marksovu, Nju pokušava Masarilk da temeljito i kritički ispita, produbljujući Je u isti mah u svoj samostalni pogled na svet, Pre svega otklanja Masarik jednu od glavnih polaznih tačaka marksizma: materijalističko-ekonomskhi pogled na istorijski razvitak čovečanstva, Skrajnja je jednostranost po njemu, ako u svima istorijskim pojavima gledamo tek razne oblike i stepene ekonomske i društveno-razredne borbe, Kulturni i socijalni razvoj čovečanstva nosi u sebi mnoštvo najraznovrsnijih komponenata, te je prenapeto i jednostrano gledište Marksovo, koji prikazuje зуе роjave kao produkte razredne borbe, Ne može ceo naš »biološki« tako diferencirani život, sa svima svojim crkveno-religijoznim, nacijonalnim, kulturno-organizatornim, umetničkim, znanstvenim pitanjima i prevratima, i t, d,, od pamtiveka, biti tek izrazom — borbe dvaju društvenih razreda, I napokon stoji li to uopće, da su svi razredi u medjusobnoj borbi? Da nema tu možda i organičkog nađdop unj avanja; i saradnje? Žar neima i zajedničkih težnja i ciljeva u okviru tih raznih društvenih klasa? Marksizam se je očito razvio pod ulicajem Darvinove teorije o »borbi za opstanak«, Marksova borba za ekonomska dobra, kao jedini smisao svetske povesnice, u stvari je tek preudešen oblik Darvinove formule, Tu se Masarikov

socijalizam izrazito odvaja od marksizma, jer Masarik veruje da

postoji bar donekle opća čovečanska uzajamnost izmedju društvenih klasa, I u tome vidi on onu polaznu tačku, od koje ima da počne »socijalizacija« današnjeg društva, — Kad bi stajala Marksova teorija, onda bi se socijamo pitanje dalo reši паprosto ekonomskim reformama, Uistinu, te reforme, same sobom, ne znače još ništa — za socijalno pitanje kako ga Masarik postavlja; za etičko-humanu socijalnost, koja jedina može zameniti današnje neprirodno, nemoralno, nepravedno socijalno stanje; samo etički preporod može da dovede i do socijalno-ekonomskog preporoda, A ovome je pretpostavka: jaka i potpuna ličnost u čoveka, Svaka pojedina individualnost u društvenoj zajednici mora da postane radna i borbena, — etički izgradjena; ne pasivni, sitni pojedinac, koji se gubi u svojoj sredini, kojega »stvara« sredina, i koji je prema toj životnoj sredini nemoćan, Masariku stoga i nije simpatičan darvinistički biološki pogled na svet, po kojem je jedinka tek neka rezultanta koja se razvija iz spoljašnjih životnih uslova, U čoveku samom, kaže on, imade alttivnih polazišta, i on može često sam da. stvara situacije umesto da »biološke« situacije stvaraju njega. Žato pojedinca ne valja vezati »državnim socijalizmom«, i ne valja ekonomski život politički centralizovati; treba i pojedincu ostaviti donekle slobodne ruke u decentralizovanoj ekonomskoj samoupravi gospodarskoj, Prema tome je socijalno, i napose socijalističko i komunističko, pitanje za njega tek jedno uže pitanje, u okviru drugog

šireg: opće-eličkog i humanitetskog problema, Soc ijalna”

pravda ponjemuje naprosto etičkipostulat, — ništa više, aliiništa manje,

Čovek čoveku doduše nije jednak, ni telesno ni duševno, ni po osećanju ni po pameti, Ali baš zato je etički opravdano načelo, da

175