Nova Evropa

Првога фебруара прошле године, кад је Народна Банка постала. емисијоним заводом за читаву државу, износио је државни дуг код Банке само 650 милијона динара, док је у оптицају било новчаница. за 711 милијона динара. Концем године 1920, попео се државни дуг на 3283 милијона динара, а оптицај новчаница на 3344 милијона динара. Према томе, за једанајст месеци прошле године нарастао је државни дуг код Народне Банке за 2733 милијона динара. Ако одбијемо 1194 милијона, који су пуштени у оптицај услед измене крунских новчаница, дакле легалним путем, онда вишак износи 1539 милијона динара. Од тога износа има се још одбити и 150 милијона динара који су дошли у промет као обртни капитал разних државних установа. Остаје дакле чисти коначни износ од скоро 1400 милијона динара, Другим речима, у години 1920 (задњих 11 месеци) био је државни дефицит 1400 милијона динара, — за толики износ били су државни издаци већи неголи државни примици, А према прорачуну, дефицит није имао износити нити десетину од те своте, — најбољи доказ колико су реални наши прорачуни, и колико [е уопште реда у нашим државним финансијама,

Ситуација се почетком ове године била утолико поправила, што држава није више у истој мери апелирала на Народну Банку. Док је држава у октобру прошле године узајмила 146 милијона динара, у новембру 183 милијона, а у децембру 164 милијона, — у јануару ове године узајмила је само 100 милијона. У фебруару држава није узајмила од Народне Банке више од сама 2 милијона динара. Већ је изгледало, да ће коначно и код нас да наступи ред у државним финансијама, и да ће држава и без Народне Банке подмирити све своје потребе; кад ал изненада наступи, концем марта, јаки преокрет на горе. Не знамо поуздано, али као да је већи део овога износа од 300 милијона динара употребљен у чисто непродуктивне сврхе, — војничке припреме пригодом пустоловине Карла Хабсбурга, и слично, -

Услед овога, стање наших државних финансија, и тиме целе наше народне привреде, бива сваким даном све то озбиљније, Ми данас имамо у оптицају новчаница за 3712 милијона динара, Но тај износ није потпун, Њему морамо прибројити све оне ситне новчанице од једнога и од половине динара, који су у промету као државни новац а у извештају Народне Банке нису означени, Изменом крунских новчаница у новим крајевима, као изменом ситних крунских новчаница (од 10, 2, и 1 круне), доћиће у промет још која стотина милијона динара нових новчаница. Даље се мисли изградити један део наших жељезница позајмицама код Народне Банке, исто као што се мисли финансирати и нову аграрну банку кредитом Народне Банке, ит, д. ит,д. Кад уочимо све те моменте, те кад знамо да предстоји даљни дефицит у државном прорачуну, — који се дефицит по искуству редовито покрива позајмицама код Народне Банке, — онда нам се не чини далеко моменат када ће наш новчани оптицај износити преко 5 милијарди динара! При томе не смемо заборавити, да целокупна наша привреда — дакле агри-

186