Nova Evropa

Уметност у данашњој Русији.

Кад се спомене данас име Русија, и уз њу још дода већ стереотипни епитетон „бољшевичка“, наш се „буржуј“ хвата за главу и неће ништа да чује. Ми смо о данашњој Русији читали свашта, Новинарске експедиције учестале су невероватним темпом, и уродиле су често немогућим извештајима. „Европски“ је новинар дошао у Русију да је „студира“, но, навикао да „проучава живот“ по кафанама, европски се новинар, одмах на првом кораку, „разочарао“,јер није наишао на кафане, и разуме се, одмах се латио свог бележника, да унесе први извештај: „Мртва варош!" Кафана, банака, бурза, и других буржоаских институција данас у Русији нема. Ето откуд закључак: „Мртва варош!" — Иначе, осим тога, европски је новинар видио у Русији свашта, Блештава имагинација задржавала се најрадије на врелој крви и „чрезвичајки" из које се она пуши; крв, и чрезвичајка —- то су „лајтмотиви“ свега о чему се данас о Русији писало и пише, Наравно, изузетака има.

Бејаше револуција, Плодовима њеним нећемо ни ми, наравно, писати дитирамбе., Али зар ничега позитивнога нема у тој данашњој Русији Је ли баш све тако црвено и крвавог

тедох данас да укратко региструјем неке маркантвије податке о најновијој уметности у Русији. Руски сликар Константин Уманскиј написао је за немачку публику књигу „Меше Kunst in Russland“ (1914 — 1919), Књига је изишла 1920, накладом Густава Кипенхауера (Попдам) и Ханса Голца (Минхен), Врло топао предговор написао је Др. Л. Цан, уз један мото из Достојевскових „Браће Карамазова", „Ја бих пошао у Европу, Аљоша .,.,”, Цена књизи није назначена, — ја сам је данас (7, ТУ, о. г,) платио у Прагу са 18 чешкословачких круна. Књига има четрнајст репродукција у тексту и четрдесет репродукција у прилогу. У поговору истиче аутор, да си нимало не утвара о потпуности приказа, те да је свестан факта да је ту и тамо испала која знатнија ствар (што ће поправити даљња издања овога дела), јер ово дело нема сличне појаве на немачком језику, те је прво те врсте, с приказом о свима струјама у руској уметности до године 1919, Овајпут хоћу само укратко да забележим појаву ове занимљиве књиге, и да у следећем пренесем чисто информативни део, који је додан при концу радње а који ће интересовати зацело свакога ко има појма о величини руске уметности,

Константин Уманскиј изреком истиче да овај његов преглед не претендује на библиографску потпуност, јер је састављен према сећању, а ја Ку и из њега начинити тек извод према његових шеснајст одељака. У одељку! побројани су по имену прваци савремене руске уметности (левога крила, сликари, вајари, уметнички и

позоришни декоратори), и забележени су они уметници који су за

време рата умрли. П одељак даје преглед главних руских друштава. за уметничке изложбе; „Руско удружење уметника за путне изложбе“, „Удружење руских уметника" —- импресионистичка школа; истога. су смера и „Салон“ и „Слободно Стварање", даље „Уметнички

195