Nova Evropa

Nikada? Ne, dvaput se već isto desilo što i sada: u početku, kad je Bog izvukao svet iz kaosa; i u sredini, kada je Reč postala Delom. I, evo, sada takodjer, na koncu — u nečem čemu još nema imena „,,

=

| Čašu je Kaosa napunio Kosmos. Čašu je Kosmosa napunio Logos, Čašu će Logosa napuniti Duh,

*

Mi još ne znamo, što će biti pojava Duha, ali znamo, da će biti, — ili će svet i opet izginuti u Kaosu, *

Spasenje će sveta završiti drugi narodi, Rusija će ба зато početi,

e =

Središte svetske teže sada Je u Rusiji, Evropa će ili propasti, ili se neće spasiti bez Rusije. To ujedno znači: mi (Rusi) smo izgubili sve osim svoje svemirnosti [vaselenosti].

- *

· Rusija koja izgiba bliže je možda spasenju, negoli drugi narodi koji se spasavaju, Raspeta — bliže je uskrsnuću, negoli oni koji je raspinju. Pobedjeni su blaženiji od pobednika.

*

Sva je zemlja kao žena u porodjajnim mukama: »mladunci su došli do otvora majčine utrobe, a majka nema snage da rodi.« To je danas tako svuda, a u Rusiji više nego igde.

*

Celo je čovečanstvo pod trhom Krsta, Na Rusiji je najoštriji kraj Krsta, onaj koji reže.

Ovde u progonstvu (Ра) — nosimo isti Krst kao i u Rusiji: samo smo ga premetnuli sa jednoga pleća na drugo.

*

Rusija je naša zemlja, naše telo, Bez zemlje smo što i bez tela. Naša je ljubav ka Rusiji neutoljiva, neutoljiva žedj da se obučemo u novo telo, u novu zemlju,

*

Naša ljubav ka Rusiji nije samo ljubav, nego je i zaljubljenost. Rusija je Mati i Nevesta, Mati i Ljuba u isti mah,

*

Na njivu božju, izoranu plugom bratoubilačke vojne naroda, mi, ruski izgnanici, bestelesni dusi svemirnosti, pašćemo kao semenje božjega useva — bratstva naroda koje dolazi,

(5 ruhopisa preveo, Jos. Badalić.)

164