Nova Evropa

Knjiga !I, Broj 7. 21. maja, 1921

Поправљање расе,

Тежње су тако старе као што је и људски род. Као што је култура свугде наставак натуре, тако и закони одржавања и одабирања добијају изразе у простим и догматичним истинама, лапидарно фиксираним у тежње, обичаје, пословице, изреке, приче, итд. што све у маси анонимно делује, вреди, и живи. Примере и доказе зато лако ће наћи свако ко и мало познаје народни живот уопће.

Модерно је доба, са ренесансом науке о раси (Гобине—Волтман—Лалуж), дошло до покушаја кодификације једне хигијене расе, те до тражења начина и метода за такозвано »поправљање расе«. СОпомињем овде поименце доктора Плеца (РТоећ) и његову књигу под насловом »Каззепћућепе«; онда Шалмајера, и Амона, — све Немце, јер њихову литературу добро познајем. — Уосталом, од све те науке није се дошло до великих резултата, у позитивном смислу; чак се с друге, противне стране, а поводом обновљене науке о раси, ударило опасном странпутицом хипертрофичних идеја етоистичним, нацијоналистичко-империјалистичким правцима, као што су, например, култ пангерманства, (Чамберлен, и други), и т. д.

Најгоре је то, што је првобитни појам о раси, и о подели људског рода на, расе (боље — горе, ниже — више, способније мање способне), претрпео пораз. Тај првобитни појам расе био је физичко-антрополошки (дакле, претежно, конституцијонално-соматички), и кулминисао је у такозваној долихокефалији: високом расту, белој кожи, плавим очима, светлој коси, и т. д. Онда се, паједанпут, испоставило двоје: прво, да таке неке чисте расе уопће једва. и има, и друго, да су појединци способни и без таких расних одлика, а да су неспособни и са оваким расним одликама.

Док нека, нова наука не буде даље разоткрила тајну, а будући да је данас човечанство збиља, једна колосална мешавина раса у антрополошком смислу (например, ја сам прегледао лубању нашег великог и познатог песника Бранка Радичевића, па сам нашао такозвану хипербрахикефалију), ја сам мишљења да под именом »раса« треба узети појам о једном нормалном, здравом и јаком типу

људском не само у погледу фивичком, нето и у смислу интелекту- ·

алном и моралном. И придружујем се становишту које заступа, да, се појединац састоји из три главна дела, једнако вредна, и једнако важна, и то: ив физичког, интелектуалног, и моралног дела, те ако

241