Nova Evropa

Нова Ев ропа

Knjiga II, Broj 8. | 1, Juna, 1921

Како је управо било2

Каког Да ли сви учасници свесно знају којим су путевима прошли кроз окупацијуг Да ли су од окупације доиста начинили Део историје, или окупација, остаје само име за један интервал времена“ Да ли окупација може заузети ранг епохе, или значи само епизоду“ Да ли су мисли учасника биле довољно чисте-и одређене, да их дигну изнад сфере у којој су морали живетиг Да ли је идеја судбине Народне консеквентно осећана и спровођена за, време окупације Да ли се само телом, или се збиља, животом служило отаџбини за то времег Да ли су све духовне функције биле потпуно исправне, баш и кад су форма и акт изгледали правилни и прави; Да ли су учасници били механизам или организам тешког нацијоналног задатка. _

__ Величанствено је кад дубоку црну ноћ одједаред пробије сијање малог једног свитца. Сићушне крилате варнице, од које се трза, 8007 које мисао своју „окреће командант на бојном пољу, џелал на губилишту, самоубијца пред дверима смрти.

___ Окупација, је била Ружна црна ноћ кроз коју нису пролетале | бреснице. А ова реченица не значи самилост над становништвом. | Она значи жаљење и незадовољство над оним делом наше народне ||| епопеје којим се не можемо дичити.

Истина, је да. је са почетком окупације становништво стављено пред силе испред којих није више било могућности склањати се и спасавати; још мање је било могућности тријумфовати над њима у обичном смислу речи. Настао је дакле моменат који је значио крај ратним херојствима. Али то је значило да је настао моменал другог јунаштва. Моменат мирног и хладног достојанства: моменат горког поноса, који је, може бити, највиши понос међу поносима. Не понос који краси и диже, него поноб, тежак као вериге који заробљенику не да заборавити и заспати.

Истина, је да, драма, наша, под окупацијом није могла, бити драма, максималне активности. Али је онда, баш тим самим, требала бити, у роду старе атичке драме, драма максимума, пасивитета. Међутим, она није била, ни то. Људи се некако сместили у своме стању, пре-

стали имати смисао за пут и хаџилук страдања, тражили и нашли неку врсту стабилности и одређености за, себе.

| 281