Nova Evropa

жарства. 'Т. ј. оне рђаве. Оне добре чувају млади и често мало тладни сликари на Моншарнасу. Равуме се, све су те изложбе дивне и препуне. Даме, које су обучене као полусвет, али су коректне, и господа, која пазе да једно другоме не стану на ногу. Међу излагачима, и то међу добрима, много је странаца. Но-

_вине су то објавиле, и сад почиње одбрана против њих.

Много шта, о задњим двема изложбама, нема. да се јави. Можда. «само то, да је одбор последње понудио да. у Београду изложи француске гравуре од почетка до данас. Дошао би да говори један Морис Барес, и други. То би доказало, у Европи, да смо и ми културни.

У »Насијоналу«, морам споменути једну ствар, а то је Бурделова »Дјевица«. Она је од бојадисана камена, има лепу, тотску виткост, а у моделацији укусно обнавља свежину и чаробну наивност француског средњег века. У решењу држања детета има мало новог. Могу баш споменути и портрет анатола Франса, од Холанђанина Фан-Донтена, о којем је Париз недељама говорио. (Уни, уопште, кад се деси каква шала, дуго, дуто испредају из ње. Господин Фан-Донтен научио је од Париза много штошта. Не да слика. Али да се направи интересантан MH шарен, као немачке гекспресијонисте. Насликао је старог скептика дречећим бојама, и «са главом једног старог веца. Свет се смејао, а један Американац купио је слику за скупе паре. Ипак се стари филозоф извукао из «свега, тога љупко и весело. Кад су га питали, после неколико дана, зашто се дао накарадити од тог сликара, зачудио се, и рекао да се не сећа, да га је неко, у задње доба, сликао.

Мало више о Јесењем Салону, јер ту је било скулштура од Заткина, слика од Фријеса, Андре Лота, и Т. д. Али о њима при крају. Код Јесењег Салона могу споменути и нашег скулштора Дешковића, који је, ових дана, однесен у лудницу. Излатао је свога Краљевића Марка, и он му је дошао главе. Он је лош ђак Мештровићев. Огромна њетова скулптура толико је напета од снаге и »етичне« експресије, да Шарац, са испалим грудима, изгледа као гусак. Французи су стајали и шапутали уплашено: »аџе c est „атб]е«. Отаја у којој га је држао била је много скупа, а никако није долавио до »славе«. Лист за женску моду »Мовџе«, донео је слику скулптуре, о којој каже да представља Краљевића Марка, »учехословачкот« народног јунака, од »руског« скулптора Дешковића. Изволите погледати јануарски број. Дешковић је, ускоро затим, дошао у кафану и објавио да ће га поклонити Бугарима, јер он је био »хрватски, антидржавни елеменат«. А после је причао да се Марко жени, и полудео је. То свакако не шкоди много нашој скулптури, — јадник, али видовданској етици....

Да пређем на овогодишње репрезентативне изложбе појединих народа. Било их је четири: пољска, ђурђијанска, белтијска, и холандска. i

Пољска је имала све симпатије Париза. Ипак, није значила ишта, Најбоље је још било, да су донели старог Матејка, и срећно

352