Nova Evropa
Наша привредна штампа. |. Преглед економских листова.
У културноме свету имамо разне врсте економске штампе. Док француски, фи талијански, дневни листови не воде систематску, Сригу о економским проблемима, осим ако Cy ови у вези са поли"тиком, немачки и енглески дневници држе изврсне народно-економске рубрике. Тако например економски део »Тајмса« те »Франкфуртер Цајтунга« уживају у том погледу светски глас. У француској и у Италији, систематско третирање економских питања остав“
љено је специјалној стручној штампи. А како је германска, раса, _ на економском пољу монентано агилнија од латинске, наравно је да ни у Ентлеској и Немачкој не фали ни специјална штампа, која, расправља чисто привредне ствари. Преимућство је специјалне, стручне штампе, да она. редовно економска, питања, испитује и обраЂује дубље и систематскије него дневна штампа, док дневна штампа има ту предност да је увек актуелна. Озбиљно расправљање економских ствари путем дневне политичке штампе има још и ту добру страну, да све више и више читалаца постепено заинтересује и задобија за економске проблеме.
До пре кратког времена, економским се проблемима, поклањала, код нас слаба или никаква пажња. У бившој Србији, политичка питања нису силавила ни Ba тренутак са дневнога реда, па није "такорећи ни преостајало времена за привредна, питања. У крајевима бивше Монархије, стерилна државоправна борба трошила, је највећи део народне снаге; уосталом, велики економски проблеми Монархије решавали су се без нас, а често и против нас, па, истишање неког нашег специјалног становишта не би ни могло имати нарочитог успеха. Није, дакле, ни чудо што наша предратна птампа, није економским проблемима посвећивала, особиту пажњу. Једине изнимке биле су: »Грговински Гласник«, узоран економски лист предратне Србије, и »Хрватски Лојд«, који пре тринајст година покренуше неки банковни чиновници у датребу. На трећем и задњем месту дошао би још и»Гршћански Лојд«, који је у форми седмичне ревије водио посебну бригу о поморским питањима.
Дневна политичка штампа тога доба, осим нешто загребачки »Обвор«, није ни спомињала економска питања осим када су служила, ва политичке рекриминације. Предувет за вођење једне успешне и савремене привредне политике био је, ставити се на реално политичко становиште; али је то врло често значило узети на себе одијум народне издаје. Док нажалост још и данас, када, су многе раније утопије постале стварношћу, један део политичке штампе оперише предратним менталитетом, привредна штампа скоро се без изнимке ставила на исправно становиште реалности, те посматра ситуацију онакову какова је она уистини, без предрасуда и без сентименталности. С ослобођењем и о уједињењем, наша, се економска ситуација. одједаред и из темеља мења. Онај део
505
| | || ji | | | ЊЕ |