Nova Evropa

љане, Сарајева, и Оплита, дочим су у свим другим државама концентрисане у једним јединим службеним новинама.

Нама, уосталом, без двојбе фали једна добра популарна економска ревија, која би систематски и критички пратила све економске догађаје, те која би сакупљала сав статистички и кронички материјал што се односи на нашу привреду. У помањкању једне домаће стручне ревије, наши се привредни кругови служе иноземним ревијама (у задње доба највише недељним часописом » је Вбтве«). 7

Под утицајем ратних и поратних прилика, научила се наша привредна и политичка штампа, да разне привредне вести, па биле оне и те како од опћега значаја, тек онда објави ако је нато позвана, и ако јој се зато веома скупо плати. И те плаћене вести долазе онда у редакцијони део листа, често без и једне ознаке из које би се дало закључити да је то једна плаћена вест, те да је стога треба примити с извесном резервом. Барем би се морало имати мало више обзира према укусу публике, па јој не сервирати једну те исту вест у скоро свим нашим дневницима! Такове вести не служе одиста на углед нашој штампи, а поуздано ни оном подузећу које их протурује и плаћа.

И иначе опажа се, у задње доба, да се наша штампа у материјалном, ако и не у моралноме погледу приближује осталој светској штампи. Разне привредне“ институције продиру мало по мало и уваљују се у наше новинство. Тако је, например, један од наших првих привредних листова прешао у власништво једне банке, дочим једна друга банка држи већину главнице једног штампарскога друштва које издаје три наша највећа дневника. Ту лежи опасност да штампа неће увек хтети ни моћи заступати опће народне интересе већ интересе појединих привредних група, који су понекад, код нас поготову, у опреци са опћим народним интересима.

Иво Белит.

|. Пољопривредне и задругарске новине и часописи у Југославији.

Уз пољопривредне листове спомињем у исто доба и задрутарске, будући да се наше задругарство не може одвојити од пољске привреде. Рачунам да је преко 904 нашега задругарства, чисто пољопривредно, јер су му чланови у претежној већини сељаци земљорадници, и јер му је непосредни задатак унапређење пољске привреде. Зато и новине и часописи, који служе као органи појединих задружних савеза, нису у суштини својој ништа друго до пољопривредне новине, које садрже обавештења и поуку сељацима за њихов рад у пољу и кући.

Наше пољопривредно новинство није ни у којем правцу диференцирано: ни по начину како износи и расправља поједина стручна и научна питања, ни по стручној спреми својих читалаца, ни по одабирању струке и гране пољопривреде, Ми и немамо један строто научни пољопривредни (господарски) лист, са задаћом, да

510