Nova Evropa

ваших у Северној Америци. Овај лист је имао доста утицаја У српском делу наше емиграције, док је Г. Пупин био једини наш конзул у Америци, и, као такав, председник потпорних друштава. која су се фузионирала са »антипупиновским« тек кад је Г. професор престао вршити конзулску власт.

»Српеки Гласник«, седмични лист у Сан Франциску, стајао је уз Пупина и писао по узору »Орпског Дневника«, али се је ипак често еманциповао и лојално помогао нашу акцију, хвала буди нашој колонији у Калифорнији која се знатно разликује од оне на, истоку.

»Јјугословенски Свијет«, из некадањег франковачки правашког »Хрватског Свијета« постао је главним органом »Јутословенског Народног Већа« у Вашингтону, поглавито утицајем Г. М. Марјановића. Али, након што је, због спора између српске Владе и Југословенског Одбора у „еневи, у њему пуолициран проглас Др. Хинковић-Гршковићев, са сепаратистичком и републиканском тенденцијом, »Југословенски Свијет« прешао је опет, и не баш најисправнијим начином, у руке Дра Ника Гршковића, да се преобрази у неко смушено гласило »југословенских радника, у Америци« са нејасним колоритом бољшевизма који није комувистички. Сам поп Гршковић је јамачно очекивао да ће Цотијев

»Народни Лист« Аустрију верно пратити у гроб, те да ће онда

» Југословенски Овијет«, својим нападајима на српску владу, својим републиканством и кокетовањем са бољшевицима, предобити њетове шретплатнике и стећи одсудни утицај над нашом емиграцијом у Северној Америци. Али, док је неспретно маневрисао и колебао се у избору своје партије, »Народни Јист« је пристао уз Радића и — задржао аустријске овце у свом тору.

»Јадран« у Сан-Франциску унео је у свој наслов »југословенски«, у доба кад смо с тешком муком стварали јединствену ортанизацију наших исељеника, и у ту сврху покушали да оснујемо у три центра, (Њујорку, Чикагу, и Сан-Франциску) гласнике те организације, по узору на »Југословенску Народну Обрану« у Јужној Америци. Номинално се је то и постигло, Дневник, »Југословенски Овијет« у Њујорку, а седмични гласници »Југословенска, Застава« у Чикагу, и »Југословенски Јадран« у Сан-Франциску, били су неко време одиста гласници »јЈугословенског Народног Већа« у Вашингтону. Након распада »Ј. Н. В.«, »Југословенски Јадран« пристао је уз Гршковићев »Југтословенски Свијет«. Нагла. промена, и касније колебање у курсу, изаввали су отпор наше колоније у Калифорнији. »Ј. Ј.« је престао, а његов се је уредник, тужен суду због задржавања исплате неког новца сакупљеног 88. сирочад у домовини, неславно повукао.

»Југ ословенска Застава«, већ поменута, излазила, је раније као дневник под именом »Хрватска Застава«, у Чикагу, и била је својина др. Анте Бјанкини-а. Ово је једини наш лист, штампан латиницом, који је за рата и иза рата остао доследан до последњег броја. Обустављен је због сталног дефицита, који је његов власник намиривао уз велике личне жртве,

515

ови таичеиити

U UN UT IT