Nova Evropa

B, Vošnjak), G. predsedniku ministarstva i Srpskoj Vladi, da misija koja je imala da podje za Ameriku {sa pok, G,. Vesnićem) ne bude samo misija Srbije već i celoga naroda, Ovo se tada moglo dosta lako izvesti, iz razloga što Amerika nije učestvovala u poznatom londonskom ugovoru s Italijom, te je imala slobodne ruke u tom pogledu, a Jugoslovensko Narodno Veće, koje je medjutim osnovano u Americi, reprezentovalo je već ionako ceo narod, Predlagano Je, od naše strane, da ide po jedan predstavnik svakog našeg plemena iz monarhije, i to prvenstveno taki koji znaju engleski {od Hrvata je imenom označen Dr, Hinković, od Slovenaca G. Vošnjak)}, Bilo je od naročite važnosti da medju delegatima bude i jedan Slovenac, jer su stizali tada izveštaji iz Amerike, da medju ondašnjim našim slovenačkim iseljenicima vlada dosta jaka struja socijalističko-republikanska (pod vodstvom E, Kristana), pa smo imali razloga bojati se, da naši protivnici iz monarhije ne iskoriste i odviše tu okolnost za sebe, — G. Pašić je tada kao prihvatio, u prvi mah, ovaj naš predlog, ali je konačno rešenje odložio, a docnije je našao da ovako sklopljena misija za Ameriku »ne bi bila zgodna« — zbog Austrije; jer da Amerika niie u ratu s Austrijom, pa bi joj bilo neprijatno da prima auslrijske podanike kao predstavnike druge jedne države, Na pitanje, da li je ovako mišljenje poteklo od same Amerike, bio je odđovor da to doduše nije slučaj, ali da G, Pašić kao sigurno zna da bi tomu tako bilo, pa ne želi da dovodi u nepriliku Ameriku... Kad je, nabrzo zatim, i Amerika ušla u rat, pa se Odbor tad ponovo obratio G., Pašiću s ovim predlogom, on je još uvek stajao na svome stanovištu da »znaš, ne može«, i G, Vesnić je otišao — posle raznih kombinacija ko će s njim, kao što je poznato — u Vašington sa čisto srbijanskom misijom, i onde je držao svoj poznati govor,

Članovi Jugoslovenskog Odbora koji su učestvovali u pravljenju Deklaracije (potpisana 20, juna 1917), — osim G, Hinkovića (koji se vratio u Pariz), — pošli su sa Krfa u Solun, na vidjenje s tadašnjim prestolonaslednikom, i posetili su front, Kad sam otuda došao u Pariz, G, Hinković se bio sporazumeo sa G., Pašićem da ide u AmeTiku, i otišao je u jesen 1917, bez naročito utanačenog programa o radu onde sa predsednikom i članovima Jugoslovenskog Odbora, Bilten Američkog Jugoslovenskog Veća o dolasku G, Hinkovića, u kojem je ovaj označen kao izaslanik Nj, Vis, Prestolonaslednika, Srpske Vlade, i Jugoslovenskog Odbora, doneo nam je jedno veliko iznenadjenje: govor G, Hinkovića (pred članovima Veća i pred zvaničnim predstavnikom Srbije) koji je uneo u tumačenje Kriske Deklaracije veliku zabunu, jer je tu stajalo da je njome odlučeno: 1, da će narod docnije rešavati o obliku svoje države {monarhija ili republika), 2. da će, ako se reši za monarhiju, dalje odlučivati, koju dinastiju da pozove na presto jugoslovenski, i 3, da će, ako se reši za Karagjorgjeviće, ovi onda tek imati da postavljaju svoje uslove. U stvari, Krfiska Deklaracija predvidja a priori monarhiju sa dinastijom Karagjorpjevića, kao najpogodniju ili jedinu pogodnu soluciju za naše prilike i za naš narod, te je u tom smislu odmah i sa-

117