Nova Evropa

изабраних од стране чланова дотичне партије. Номинацијона конвенција је пружила згодну прилику професијоналним политичарима да конструјишу потпуно савршену „политичку машину“, која је мапипулисала номинирањем кандидата и контролисала партију с помоћу службених пљачки, и преко односа који се могу довести у склад са трговачким или другим „интересима који траже протекцију или олакшице. Тако је дошло дотле, да је поштени гласач имао само да бира између два кандидата, што је често био избор између два зла. Оваки је кандидат био номиниран на више или мање непоштен начин, тако да, којигод кандидат био изабран ва неко место, вероватно би имао „обавеза: према онима, који су придонели његовој номинацији и избору. Те „обавеве' нису биле толико према народу колико према појединцима или групама појединаца, који су опет имали кубуре са својим сопственим сличним невољама.«

Затим г. Бекер додаје:

»Тај систем корумпиране „политичке машине: постао је најзад то: плико савршен у својој врсти, да то није могао више да поднесе чак ни Американац, који све схваћа олако, и последњих су година номинацијоне конвенције биле рапидно модификоване или потлуно укинуте. Многе државе сада имају такозване „примарне изборе — тојест, изборе у опсегу сваке партије, или (без обзира на партију, са циљем да наименују кандидата који ће истрајати до крајњег избора. По том систему сви гласачи, или бар сви гласачи који су уписани као чланови једне признате партије, могу суделовати у номинирању кандидата за које ће се напокон гласати. То је донекле умањило утицај професијоналних политичара оспособљавајући и просте војнике да изаберу за службу људе који ће имати одрешеније руке да изводе њихове жеље.«

Само што ово друго није баш: сасвим тачно. Те исте године када је књига била публикована, одржана је велика републиканска конвенција у Чикагу (8. јуна, 1920), којом је приликсм после дугог натезања. изабран Хардинг, — човек који је имао најмање шанса на избор пред почетак и на почетку конвенције, и чији је избор био резултатом чисто закулисног рада партизанских вођа на самој конвенцији. Чак ни такозвани покрет 1. К, К. (Фе Initiative, the Relerendum, and the Recall), управљен на то да спречава неисправан рад изабраних часника, није дао неке велике резултате.

Изузетак од целине чине две државе: Могћ Пакоја и У: зеопзп, где преовлађује »Не-партизанска Лига«, и где се у последње време чине врло важни и прогресивни економски и административни експерименти. Али о тим покушајима више у једном од идућих писама о социјализму у Америци. Нас се сада овде тиче онај утисак који оставља целокупна Унија, нарочито велике и индустријски развијене државе, као например Мем Уотк Збаје са својих десет милијона становника.

Када све ово кажем о Америци, то никако није одблесак ка-

квог чисто личног расположења, или нерасположења према, средини у којој се налазим. То је један факт који се не може порећи, који

122