Nova Evropa

тућили експорт. Често се, услед тога, догађа да у експорту раде са губитком, само да би што више извезли, и постигли пуни погон властите индустрије. Но будући да нико не ради са коначним губитком, то се цене у унутрашњости земље, под заштитом царине, држе на таквој висини, — много више него у експорту —, да извозници коначно дођу до свога рачуна. Увођењем посебне царине на овакову робу хтело се код нас спречити да картели у сличним _ приликама својим абнормално ниским ценама не униште нашу

младу индустију. Коликогод је, међутим, лако примити сличну установу у царински закон, толико је тешко извести њену примену. Јер сви картели држе своје цене тако тајним, особито оне у у експорту, да је чисто немогуће установити разлику у цени а тиме одмерити диференцијалну царину.

Други је новитет још важнији: ако је увезена роба, услед лоше валуте земље и продукције, јефтинија него ли наша роба, има се на њу ударити посебна царина. Познато је, да цене у државама, са слабом валутом не расту у истом размеру у којем дотична валута _ пада, те се према томе отварају посебне шансе за, експорт. Ми сами, _ кад је оно лане наша валута нагло падала, били смо у могућности " да много тога уз веома повољне услове експортирамо. Што ту коњунктуру нисмо искористили крива је наша ондашња трговинска политика. Данас се ми не налазимо више у сличном положају. Цене су код нас тако порасле, да је наша продукција и одвише скупа, а да би се могло говорити о великој афирмацији нашега, извоза. Међутим има, држава. које су у другом положају него ми, и баш ради њих уведена, је она установа царинске тарифе о којој је реч. Нарочит је положај Аустрије. Њена круна, вреди данас једну шестину наше круне (или :ј,, динара), па се услед тога Аустрија, налави према нама у повољном положају за експорт своје робе. Тај · је повољни положај још потенциран што је Аустрија, под прити-

ском улице, била присиљена да води посебну социјалну политику: држава је уметним начином држала ниске цене животним намирницама, сносећи сама велику разлику између куповне и продајне цене. Тиме је додуше вал скупоће нешто задржан, али су зато државне финансије, а и целокупна привреда, доведени до руба, пропасти. Услед такове социјалне политике, која продукцију уметним начином појефтињује, омогућује се јефтин и велик експорт у земље са добром валутом (за Аустрију спадамо чак и ми у таке земље!). Аустријска је индустрија данас, услед тог положаја и успркос нашој царини, у стању да конкурише нашој индустрији. Оличан је _ Случај и са Немачком, која. је ради слабе валуте a изврсне организације данас у стању да конкурише читавом свету.

_ Да своју индустрију заштитимо од те специјалне конкурен-

_ ције, предвиђена, је она посебна царина, за увоз из земаља које су

у положају да, јефтино експортирају. Тиме смо имитовали ентлески

такозвани »апнаитртаћш«, који уводи царину на продукте зе-

" маља са лошом валутом, којим је Енглеска, хтела, углавном, да, сачува своју индустрију од немачке конкуренције.

157