Nova Evropa

vio: nad-}ednu. kadđionicu sa zelenim dimom što plovi horizontalno, а. odozgo napiše: Е

»Тће Real TFortune-teller is mof ie Hide Your Bank- book tells you ihe sfory,« |

— Nemam nameru da budem genije — kaže, : Inače je uvek u nekom sentimentalnom Терон i na sve :stvari u životu ćleda tragično, Sedeli smo tako jedno po podne u пјебоуи афеђец, — Најдето Код. vašeg Kineza! — Zašto to — ta у; ба пе požnajete! — Ne mati.., hajdemo, I mi smo otišli i sedeli, sedeli sve dok se nisu upalile sijalice kraj bolesničke postelje na kojoj je ležala jedna mala, sićušna, '·smežurana glava što nije mogla da govori, Kada smo posle tapkali po maglovitoj i hladnoj noći, sa uz·dignutim jakama, on me je zapitao, i to sa nekim strašno dubokim 'smislom: — Zbilja, da li doista postoji Istok i Zapad?

| = Koješta, dragi moj, kako da ne postoji, Postoji i i jedna sredina koja je i Istok i Zapad, i sve i ništa, a to smo mi, Sloveni, ~

Opet smo dugo ćutali i koračali jednom ulicom što vodi tamo na reku, On tragično uzdahnu.

— Sve i ništa ,,, možda je to јо5 i najbolje,

Umro је Liu,

Ceo je koledž kao odahnuo, Danas će još i poslednji putu 'Tučaonici a se govori o »sirotom Kinezu«, Svi se već spremaju da tu zadnju žrtvu što obilnije ispune, Sretam ih glavnom alejom, po hodnicima. pri izlasku iz Mo u TO i svi pitaju sa strašno otomboljenim licem: — Jeste li čuli,.,.?

Bilo je puno cveća, Sav je dugi crni automobil sa belim Кгstovima i UO zavesama bio prekriven, Mislio sam na Budu i na popovske svadje gledajući u te bele krstove,

Ugurali su me u jedna druga kola, I to prvo mene, Primetio ват da svi na mene gledaju kao na glavno ožalošćenog. To sigurno zato što sam Još Jedino ja bio stranac na koledžu.

I ja sam revnosno igrao svoju ulogu, Doista, bilo je momenata kada mi je došlo i da plačem i da se smejem, Sem mene bilo je u Кота јо5 troje njih, Oni što su se slučajno najbliže mašli do ulaza.

Sahranili su ga u jednu malo usamljenu Zu iza nekih džbunova, dok smo mi ravnodušno posmatrali staze i čitali nafpise po okolini,

Okrenuo sam se da još jednom pogledam na taj grob što mi već izgleda kao davno O a Siguran sam da više nikad niko do njega neće doći, |

I vratili smo se u varoš — u život — dok j je za nama sumorno

padala jesenja noć, 1. M. Pešrović.'

224.