Nova Evropa

Nova Evropa

Knjiga IH, Broj 8. | 21. oktobra, 1921

Руска сабласт.

Налш се свет игра политиком; управо, наши се политичари · играју ватром: Попут деце, као да ке знају шта отуд може изићи. Како су брао заборавили Аустрију, и наук који нам је она дала! "Рреба, како се чини, узети опет масне боје, па им предочити што живље данашњу Русију, и товорити им у савест, да би се ова разбудила. — Погледајте, добри људи, — треба, им рећи — то је та ваша силна и моћна. Русија! У њу сте веровали деценијама, у њу сте полатали све своје лепе наде, — па, тде је она, cana? Где је тај | ваш »руски див«, који се тако ужљебио у мозгове некојих од вас, || и ол ваших штићеника, да још ни данас не могу да верују у ње ||| тову смрт, нето га призивају гласно и горопадно, као претњу, чак ИЦ: п пред посланицима света, посред скупштине народа — »Чекајте ||| само ви Пољаци, и ви Ентлези, и сви ви остали, док ускрене руски див!...« Не виде, не видло их сунце, да је »руски див« уснуо и одвише дубоким сном а да би могао ускрснути, или се повампи“ рити. Оно што може и што мора ускрснути, и у Русији и по целој | земљиној кугли, дајбоже небило налик на стару »моћну Русију«, ||| матер православља и царство мрака! — Треба им, онда, говорити: - || | где су, браћо. сада Руси, и шта раде; — Кољу се, видите, једни || код куће, на. родној груди, а други се гризу као жуи мрави поту- PNI najyh се по свету и у изгнанству; Мерешковски довикује Горком, ||| да је хуља, а Горки му одвраћа називајући та буржујским слугом, ||| п обоје се обраћају, оптужујући једни друге, као судији, комег —: ДИ Герхарту Хауптману, ИНемцу и писцу испод свакога од њих: »— Не верујте му, Герхарте Ивановићу, он је изрод и издајник руске земље, пустите их нека помру од тлади и он и сви који су

остали с њиме у Русији!.. « — »Помагајте. Герхарте Ивановићу, спасите Русију од гладне смрти, у коју су је гурнули њени бур- ||| жуји и њени интелитенти!« — И треба, још, указати прстом и на ||

ове наше Русе, у Југославији. Поделили се на сто партија, на царисте и Врантеловце и Родајанковце, и Украјинце, и бољшевике, па бију битке, расправљајући и замршујући клупко старих пи- |. тања, племенских и локалних, и неучествујући у постављању нових, савремених, опћих и човечанских. То су примили у наслеђе || од моћне, царске Русије — збунила је своју децу високом папијо- DPM, налном политиком. да не би обраћали одвише пажње свакоднев- ||

225