Nova Evropa

пи

ova Evropa

Knjiga Ш, Вгој 12. -. | __1. decembra, 1921

· Помућени појмови.

Још смо на прелазу. Скоро три четрртине пучанства наше даналшње државе живело је пре 28. октобра 1918 под туђинским. ја рмом. Тај је јарам био одвећ тежак и несносљив, зато је против њега био с наше стране јак отпор, вечита зловоља. Са сломом двојне монархије ишчезле су границе старе аустро-угарске државе, али су остали стари држављани у новој држави, и с њима стари менталитет 0 појму државе. То прелазно доба из старе у нову државу погодно је и карактеристично је за проматрање некојих појава у нашем политичком и друштвену животу.

Једна, стожерна,. тачка за проматрање мора, се пре свега утврдити. Пре слома, 1918 појам државе и домовине био је окроз различит. Орбин је чезнуо за проширеном Србијом, Хрват се је борио за независност Хрватске, Словенац вапио за слободама у својој Словенији, а сви они, као и њихова, браћа. по другим крајевима, радили су за, своју домовину, поврх које је стајала по имену, по осећају, и по политици, туђинска аустро-угарска држава. Данас је тај појам увео сасвим други облик и добио друго значење. У новој држави, краљевини Југославији, појам је државе и домовине идентичан. Разна, имена, за. разне покрајине не могу да ослабе ту идентичност. када су једни и исти сви политички и културни-и економски проблеми што се имају решавати у тој државној заједници, а поврх свега, када је језик, као главна ознака народа, јединствена саобраћајна свеза између свију. Према томе, све што се данас ради у интересу или на штету државе, то се тиче нас самих и наше домовине. Стога морамо сасвим раскрстити са старим двостраним појмом о држави и о домовини, и у новој народној држави спојити оба ова, појма у један, у појам о југословенској држави.

Противу аустро-угарске монархије, која нам је била свима подједнако мрска, радило се свуда и на сваком месту: на састанцима живом беседом, у новинама, оштрим пером, писало се је и говорило само да се улије у масе пучанства вловоља, проти њој. Трагови те

зловоље противу државе нису ишчезли из маса ни данас, нити је још појам о народној држави заменио сасвим појмове о туђинској држави. Гомиле, које још нису довољно просвећене; гледају увек овај свет са материјалне стране, која када, им није удовољена, побуђује зловољу и отпор проти држави. Наставља се дакле оно што

353