Nova Evropa

Књига Ш, Број 13. 11, децембра, 1921

PESMA O KRALJU

dovori o slarim 1radicijama, o instinbtima, o feškim i čudnim običajima, u boje je suva prošlost bila odenuta, i

da je prošlost ušla u dušu i srce, polegla po pojmovima i osećanjima, užljebila se hao brazgotina fešhe ozlede, uštapila se u тазн, Рао strašilo na mesečevoj ludoj svetlosti,

pa je ona i danas fu, sa bezbrojem predaha, hrpom mrfvaća, jednim nizom bez Praja, što se iza ledja nadviruje, i gleda broz ove oči, „govori hroz ova usta, i udara u ovom srcu, i

Phaho je usled toga Praljevsha Prv, naša hrv, hrv sviju nas, jednakih i užasnih pre fisuću godina, Dbifbhama, ubistvima, frovanjem, ga-

· ženjem, ofimanjem, silovanjem, rušenjem i paljenjem nerazde-

Гоа Рто, ројаро se izdelila, odlila se, sačuvala, se, odnegovala se, _ та sebe,

do danas, jedna, /zabrana Phraljevsba Бтр, i

sada, — u vraćanju svega ha onom što je bilo, u okrefanju unužfr a, и razvoju unazad, u sfuaranju prvobitnog stanja, u uvrzinu Polu općeg poslanba, u izjednačenju svih nas po dužnosti i po Urednosli, —

sada, u velihome mrahu i samrinom strahu, hoćemo da zapevamo jednu pesmu, pesmu o hralju i njegovoj hrvi, i

da je fražimo gde je, i

da hažemo šlo nam je i zašto, i

da nas čuje i razume abo je ima negde medju nama,

da govorimo bez cedila, bez posredniba, bez prislušbivača, i bez slugu, i da nam se odgovori bez cedila, bez posredniba, bez prislušbivača, i bez slugu, i

da nam odjehne delom, hao nebad što je bilo, bada smo hao hrpa jada i horda nevolje, gladi i čuda, urlibali ispred njega, da usedne honja, i da povede suve, na čelu prefeće, strašne, brvoločne vojshe, hao oblab pred olujom da pojuri, da izabrani, junačbi, prvi bude,

385