Nova Evropa

такозваних »напредних држава«, — то је питање постало, од го: дине 1914, животним питањем у целокупној светској политици. Та питање решава 0 животу многих милијона, јер се ради о том, да ли ће у следећем империјалистичком рату, који пред нашим очима, спремају буржоазија и капитализам, уместо четрдесет милијона мртвих и измрпварених, бити убијено и осакаћено шездесет милијона, и више. То стање ствари у којем је октобарска револуција отворила, нову епоху светску. 7

Социјални револуцијонари и мењшевики, цела та малобуржоаска, наводно »социјалистичка« демократија исмејавала је лозинку, да, треба, »империјалистичке ратове претворити у грађанске ратове«. — Испоставило се, међутим, да је та лозинка, била посве тачна. — додуше, непријатна, груба, гола, окрутна, али ипак јединљ истина. посред најрафиниранијег шовинистичког и падифистичког обмањивања. Превара је откривена. Мир у Бресту је раскринкан. Али се сваким даном више показују право значење и последице једног још горег мира. него што је био мир у Бресту-Литовском а то је мир у Версају. И све јасније увиђају милијони и милијони људи; да се империјалистичким ратовима, и империјалистичком свету који их изазива, да -се тој пакленој игри не може избећи друкче до бољшевичком борбом и бољшевичком револуцијом. Ту револуцију могу противници кудити колико их воља, али нико не може спорити чињеницу, да су сада први пут робови, на, прокламадију господара, својих, одговорили отвореном прокламацијом, ув лозинку: претворимо овај рат, што га покренуше господари робља ради поделе плена, у рат робова свих народа против господара робља свих народа. Први је пут ова. лозинка, постала, једним јасним политичким програмом, једном борбом милијона потлачених под водством пролетаријата, једном победом пролетаријата, првом победом за престанак ратова, победом савеза радника свих народа над савевом буржоазије разних народа, оне буржоазије која, се и бори и склапа мир на рачун робља, капитала, на рачун надничара, и сељака и радника уопће.

Ова. прва победа, међутим, није и коначна, победа, и наша, ју је октобарска, револудија извојевала само нечувеним теретима, тешкоћама, и мукама, и целим низом неуспеха и грешака, Ми без страха, и оклевања, признајемо наше грешке, и хоћемо да их објективно уочимо, те да онда покушамо да их поправимо. Али једно стоји: ми смо ову ствар започели. Када бе ју пролетери, било којег народа, привести крају, — није важно. Главно је, да је почетак учињен, да, је пут слободан, и показан.

Наша задња и најважнија, те најтежа, и никако још нерешена, задаћа, јесте економска, обнова, господарска основа. која има да замени разорену феудалну и полуразорену капиталистичку, на којој ће се подићи нова социјалистичка, зграда. Код овог смо тешког посла имали највише неуспеха, и починили највише грешака. То стоји. Али ми смо га ипак почели, и сада, у овом часу, хоћемо да. нашом »новом економском политиком« почнемо поправљати читав низ почињених грешака, — ми сад учимо, на који је начин, у земљи која.

77