Nova Evropa

знатно повишење свих цена и домаће и иноземне провенијенције.. Персонални издаци за оно 200.000 државних намештеника биће такођер знатно већи него што је прорачуном предвиђено, јер ће се услед пораста цена морати повисити и берива и разни доплаци. Даље, изједначење берива пречанских чиновника, са онима, из Србије мораће се ускоро провести већ из политичких разлога; а сам је Министар Финансија, изјавио, да би овако изједначење значило нов издатак од једне милијарде динара. Што тек да речемо о материјалним издацима“ Чиновништву се, напокон, и могу дати мања. берива, него што су им потребна, за живљење, али за поручен потребан материјал треба управо онолико платити колико тражи моментана ситуација на тржишту. Издаци за прехрану 180.000 војника, жандара и официра, узети за базу кад је један килограм шшенице вредео дваипо динара, данас кад он вреди скоро 4 динара. биће наравно знатно већи. Исто ће тако, ради пораста, страних валута, све набавке Министарства, Војног и Саобраћаја из иноземства, стајати далеко више нето што се је предвидело. Не треба, притом, заборавити, да се код нас купују у иновемству и оне ствари које нам или не требају, или које и сами продуцирамо.

Признајемо, уосталом, да се у данашње доба и не да саставити један прорачун који би одговарао ситуацији за читаву годину. Али држимо да се, ако хоћемо имати уредне државне финансије, мора већ у самом прорачуну да одреди један већи износ који би служио за покриће овакових могућих и вероватних издатака, или би се бар код сваке погоршане ситуације морало одмах помислити и на покриће нових трошкова. Стога се и предвиђају у другим земљама накнадни прорачуни, које народно представништво кас изванредне издатке и примитке може унапред узаконити.

У самоме прорачуну како је сад, ми не налазимо неке веће износе који су предвиђени финансијалним законом. По нашем рачуну, те би ставке износиле око 450 милијона динара, а за њих нигде није предвиђено никакво покриће. Међу ове износе спада, например, допринос око 100 милијона динара, за земљорадничке кредите, даље за разне инвестиције у државна привредна, подузећа, те зајам граду Београду у износу од 100 милијона динара. Премда ти износи нису дефинитивно утрошени, а постоји и нека нада да ће једнога дана бити повраћени, ипак се за њих мора да нађе неко покриће ако нећемо да дефицит буде неизбежив, тојест ако хоћемо да прорачун одговара, стварноме стању. Осим овога, предвиђен је један кредит за Министарство Војно, у износу од неких 360 милијона динара, за набавку хране од жетве 1922, који би кредит Министарство повратило у првом кварталу године 1923. Ми стојимо на становишту,. да се и оваки износи морају унети у прорачун, и да се и за њих има наћи покриће; прво, јер ће се ти износи фактично потрошити ове године, а друго, што знамо унапред да Министарство Војно неће враћати никакве кредите. А све кад би их и мислило вратити, исправније је тај износ ове године приказати као издатак, а лако ће се идуће године унети међу приходе. Све оно што се има потро-

- 116