Nova Evropa

се пеКиња, управе. налави у привасним рукама. Но о-томе није. потребе даље товорити, будући да то питање, осим појединих случајева, и није моментано актуелно. Данас има код нас држава, у властитој експлоатацији, осим поште и брзојава, највећи део жељезница, затим скоро све угљенике Босне, неке угљенике у Србији, Хрватској, и Словенији, високе пећи жељеза у Варешу, те државну цинкарну у Цељу. Сад се пита, како раде ове државне установе: дали оне држави одбацују који и колики добитак, или су можда. пасивне, и држава мора доприносити, за њихово издржавање“ Ми смо већ замерили, што се бар у експозеу Министра Финансија, не налази нека врста прегледа, из којег бисмо могли лакше да дођемо до оваких закључака. Али кад тога нема, ми ћемо покушати да удовољимо жељи, те да једанпут видимо како стојимо са државним привредним предузећима, из разних података разбацаних на, све стране, по свим министарствима, и покрајинама; у ту сврху саставили смо следећу табелу с помоћу које ће се ипак моћи уочити неки резултати, иако не гарантујемо да смо узели у обзир све подалтке до ситница.

Приходи и расходи државне поште и државних жељезница, предвиђени за годину 1922,

> Жељезнице: Поште и брзојави:; Покрајина; Приходи | Расходи Приходи Расходи росна (+ O OVIE 297 417 41 74 Далмација | | | 29 54 Хрватска и Славонија 1.264 867 145 133 Словенија | -- = | 52 106 Војводина | | -- 496 Ке 619 50 100 Укупно, милијона круна 2057 1893 287 461 АТОНА ли а а | {Mi 473 |)72 117 Србија и Црна 0) (милијона динара) . 220 218 44 107 Укупно мил. динара 734 75 116 224 Дефицит, мил. Дин Ра НЕ 9 · 108

Да почнемо са жељезницама, Једино наша западна мрежа исказује чист сувишак од неких 100 милијона динара, дочим су

121