Nova Evropa

чкој као 1:1, и у Аустрији, која зацело "није имала модерне финансије 1:5. Док код нас, — али најбоље да. преко тога пређемо. Стабилност једнога. парламентарног система. набоље се мери по порезном систему: ако је парламенал јак, и има ослона у народу, он мора бити у стању да у држави уведе непосредне и прогресивне порезе; а ако је слаб, или ако га уопште нема, онда се државни приходи базирају на монополима, царинама, и трошаринама.... |

Карактеристично је, да се повишење царина, трошарине и мопополних артикала, далеко лакше и лежерније прима, него ли повишење непосредних пореза, премда баш царине и монополи највише тангирају широке народне слојеве. Но код нас су парламентарне прилике такове, да, је одиста, тешко, барем са, страначкога становишта, посегнути за непосредним порезима, па били ови ма како оправдани и савремени. Тако је наша, Скушштина, недавно, из чисто демагошких разлога укинула повишење земљарине и кућарине у Србији, иако зато није било никакове оправданости. Земља носи ланас 20 до 30 пута, више него што је носила пре рата, па би мирно могла, да, поднесе једно знатно повишење. Нема сумње да наш сељак данас далеко боље стоји него што је стајао икада пре рата, па, би лако поднео и веће терете. Али се код нас странке боје да би опозиција овакве праведне порезе искористила у страначке сврхе, јер је код нас странка далеко над државом и страначки интерес далеко над државним интересом.

Кад смо се овако упознали са структуром нашега прорачуна, остаје још генерално питање: колико он одговара реалности, или боље, да, ли је овом прорачунском основом успостављена равнотежа, у нашем државном газдинству, или ћемо и даље да. радимо са, дефипитом. Ми смо већ видели, да ће стварни расходи бити далеко већи нето што су предвиђени. Код прихода ствар стоји мало боље. Осим оних 597 милијона, изванреднога пореза на иметак, који поуздано неће унићи, са, већином предвиђених прихода, може се сигурно рачунати: неки ће да одбаце и знатно веће приходе него што се у прорачуну предвиђа. Кад расходи стварно не би били за толико већи него што је предвиђено, равнотежу у прорачуну не би било тешко успоставити, Овако, ми се бојимо да ће дефицит ипак да буде знатан. Прорачун за годину 1920-1921 предвиђао је дефицит од самих 100 милијона, динара, а, фактични дефицит прешао је далеко преко једне милијарде динара. Ипак, уз велики напор, необазирући се на дематошко ламентирање, дала, би се постигнути равнотежа, у буџету. Сптуација није безнадежна, као што је рецимо у Аустрији. У првом реду, требало би унифицирати директне порезе, и из њих направити осовину и темеље државних примитака. Само уређење непосредних пореза изискује извесно време; док се то не постигне, не преостаје друго за, сређење државних финансија. него да, се постојећи порези, посредни или непосредни, што боље искористе. Повишењем царинске ажије на. злато, завођењем пореза на вино и на ракију по читавој земљи, повећањем поштанско-брвојавних тарифа, а евентуално пи жељезничких, постигли би се далеко већи износи него што

127