Nova Evropa

rijat, postaju. prirodni agenti ekstremnih teorija, prelaze sve više i više u anarhični element, Borba izmedju klasa, koja je ranije bila borba izmedju kapitala i rađa, sada se pretvorila u žestoku, strašnom mržnjom proniknutu borbu izmedju varoši i sela, Tamo gde je fa borba svesna, država stvarno prestaje postojati, i drži se samo još inercijom, U oblasti duhovne kulture došli su hrišćanski narodi do još veće krize. Hristos se, u očima lažne nauke, pretvara u mit ili u du. ševnog bolesnika; — era se smatra blagom jedino tamne narodne mase, i sveštenstvo oseća kako mu svakim danom izmiče ile ispod nogu, Nauka se izdrobila u najsitnije specijalnosti, u kojima se ubi predstava o celini, a naučnici se pretvaraju u zanatlije ili tabrične radnike, koji izradjuju parče klina a ne znaju kako se pravi ceo klin, Nema opšteg knjževnog jezika: idol nacijonalizma (тад »пасцо· пајпи« nauku, Nema »republike naučnika« koja je čuvala visoke ·za” vete jedinstva nauke,

Onde gde religije i demokratija postavljaju kult numerične većine, gde kvalitet ide na poslednje mesto iza kvantiteta, — tu naravno nema ni autoriteta starijih, Drugim rečma, ruši se i onaj princip na kome se držala porodica: vernost muža i žene, respekt dece; starešinstvo oca, sve su to još samo smešne preživelosti, Savremena porodica je prosto kooperacija, i to “osta loša, Е |

· Civilizacija bez smisla života, bez jedinstva u pogledu na svet, bez svih ideala sem novca i vlasti, takva civilizacija vodi podivljavanju ljudi, bez obzira na aeroplane i radijum. Nosioci ideala, inteligencija, izumreće, jer njima nema mesta u borbi izmedju varoši i sela, u krvožednoj tuči kurjačkih partijskih apetita demokratije. A u kolikoj se meri kulturni ideali prilagodjuju ukusu gomile, u tolikoj meri su i osudjeni na izopačenje. Nikakva plamena srca, nikakvi Bajroni, Šatobrijani, i Šekspiri, nikakvi veliki umovi neće biti modućni u onoj duhovnoj divljini, koju je predvideo, u svoje vreme, tako malo shvaćeni a velikoga tako željni — Niče. Ogrubeli čovek, s primitivnim umetničkim ukusom, bez sposobnosti da se digne do državne ideje, okrenut, kao od predrasude i preživelosti, od Hristove crkve s njenom mistikom, lepotom, i tajnom, — taj će. čovek samo izdaleka sećati na predjašnjeg kulturnog evropljanina, On neće sa ushićenjem posmatrati misterije, on se neće zapaljivati pri razgovoru o časti, on se neće uzbudjivati oko pitanja religije; on će se preivoriti u ono »dolnje«, što je postojalo u svima epohama kao nešto najtamnije i najneprosvećenije. A. nad tom gomilom carevaće grupa nesavesnih ljudi, kojima sa usana neće silaziti reči sdemokratija« i »volia naroda«. I tako će ostati sve dotle dok zverstvo, i umno i mo?” ralno pomračenje, ne dignu onu gčomilu protiv njenih »demokratskih vodja«, i u opštoj pljački i anarhiji ne propadnu i ostaci civilizacije kojom se tako бога а Еугора 19. veka.

Da li će tako baš biti, ne znam: 1 žudim da mi neko dokaže, da tako neće biti, зец У

Бе А. Ровоајуп.

160