Nova Evropa

me čak baca i u materijalnu bedu, šaljući me u тезјо бде ne mogu, kao novinar od profesije, naći zarade; a drugih prihoda zasada nemam, |

Držim da treba da Vam skrenem pažnju još i na ovo, Gospodine Ministre, da čujete, kako se postupa sa gradjanima Jugoslavije, U zatvorima, kroz koje sam prolazio, sretao sam mnoge radnike, drugove-stradalnike, koji se o zakone, pa ni o iznimne, nisu ogrešili, nego su i oni samo činili ono što policiji »ne šmekax«, ili čak ni to. Gone ih iz industrijskih centara u njihova rodna mesta,većinom na sela, gde su osudjeni na skapavanje od gladi; jer šta bi i mogao raditi jedan tipograf na Grmeč-planini, ili jedan elektromehaničar u Metohiji? Najpre ih uhapse, eventualno ih i izbatinaju, a onda šalju, kao i mene, o pet kruna na dan za hranu, da putuju dugotrajna putovanja [od samog Beograda do Zagreba po sedamnaest dana, jer se mora konačiti u Zemunu, St, Pazovi, Šidu, Palanci, Indjiji, Rumi, Mitrovici, Milanovcu, Vinkovcima, Brodu, Gradiški, Jasenovcu, Novskoj, Sunji, i Sisku!) Spava se, uvek, u nekim izbama, mračnim i smrdljivim, gde izbija memla iz kamena, a po duvarima бапи и и4 i stenice. Zatvori Jugoslavije su pravi evropski skandal, i naša golema sramota; o njima niko ne vodi računa, pa se ne bi o njima ni čulo: da se-— od vremena na vreme — ne da intervjuisati poneki še! policije, da može navestiti »izvesne relorme«, Kao bolovi i patnje, i slučajevi su mnogobrojni, pa ih je — kako pričaju ljudi koji to znaju — kroz sami Sisak prošlo sedam hiljada. A koliko Sisaka ima u ovoj zemlji, i koliko je žrtava kroz njih proterano! Ovo dakle već i samim svojim brojem prestaje da bude borba protiv pojedinih ličnosti, ili protivu

· jedne političke partije, i izgleda više kao rat protiv cele jedne klase, pa i protiv celog naroda — protiv njegovih najosnovnijih gradjanskih sloboda, i protiv nacijonalne privrede koja je u rasapu jer joj se rasejava njena snaga, mladi industrijski proletarijat, —

Završujući, i vraćajući se na svoj slučaj, ja živim u uverenju da ćete Vi lično, Gospodine Ministre, posle ovoga pisma, narediti obustavu moga izdona, pre nego što istekne rok za polaganje ispita, te da ćete me tako spasti od daljih beda i nevolja, koje nisam ničim zaslužio, A-· ja Vam dajem poštenu reč Gospodine Ministre, da neću »učiniti atentat« ni protivu Vas ni protivu Vaših drufčova.,,.,,

r

Krajem februara 1922, | Asim Behmen,

novinar, i sekretar Odbora za pomoć gladnima u Rusiji, u Zagrebu.

247.