Nova Evropa

dičnoj opreci prema ponovnom ulisšpostavljanju Habsburgovaca i protiv apsolutističkog sistema Hortijeve vladavine, Pisac ovih геdaka često je tvrdio, da je sadanja vlada Magjarske opašnost nesamo za svoje susede nego i za rekonstrukciju ćele Srednje Evrope, i svugde i na svakom mestu, kadgod je imao prilike da боуот о 5аvremenoj politici u jugoslovenskim listovima, isticao je što je bolje mogao svoje anti-hortijevsko držanje. U stvari, problem Hortija, i reakcija na koju nailazi njegov režim, Obično se posmatra danas sa stajališta više instinktivnog osećanja nego što počiva na razmišljanju i analizi, Što je jača ta mstinktivna reakcija javnog mišljenja, i šio aktuelnija postaju pitanja koja proističu iz Hortijeva sistema, utoliko izgleda da je zanimljivije i potrebnije pristupiti ispitivanju toga problema sa njegove ištorijske i socijološke strane,

Cili je ovoga članka, da dA jednu objektivnu analizu ove vrste, Ona će nam okiti, sa šireg dledišta istorijskog i socijološkog, suštinv Hotijeva sistema, kao i sve mogućnosti i posledice koje mogu iz njega proisteći,

Najbolje se možemo približiti socijološkom karakteru Hortijeva sistema sa tačke istorijskoš položaja na kojem je on postao. - Od znamenite jeseni 1918 godine, tri su se revolucije odigrale u Magjarskoj: demokratska oktobarska revolucija pod Karoljijem, u godini 1918; boljševička revolucija Bele Kuna, u martu 1919, koja je trajala samo četiri meseca, i za kojom je sledovao beli teror ва Ногбјет, 6, j. protu-revolucija u avgustu 1919 godine. Kratak pregled ovoga procesa predstavljena kao celine pokazaće, da je stanje u Magjarskoj tako da Crveni i Beli Teror prekidaju naizmence demokratsku revoluciju dok ova još uvek vlada zemljom.

Unutarnji problemi feudalne Magjarske, koje ima: da reši moderna demokratija, mogu se podeliti na dve velike grupe: političko pitanje opšteg prava glasa za celo stanovništvo, i pitanje podele poseda, Manja pitanja, kao što su deoba crkve od države, modernizovanje nastavnog plana po školama, nacijonalizacija monopolisane industrije, i t. d,, u potpunoj su zavisnosti od sudbine ova dva glavna problema, Magjarska republika, stvorena oktobarskom revolucijom, pokušala je radikalno rešiti ove probleme: dato je opšte pravo glasa celome narodu, i muškima i žemskima, a posed zemlje imao je biti temeljno regulisan podelom latifundija (velikih poseda]. Predsednik Republike, Karolji, i sam jeqam od najvećih posednika u Magjarskoj, podelio je prvi, u smislu novog agrarnog zakona, više svojih velikih imanja seljacima bez poseda i malim posednicima зуоба kraja, I danas još seljaci u Magjarskoj gledaju u njemu svoga spasioca, Ali kraj sveg truda i dobre volje Karoljija, trelorma zemaljskog poseda ostala je obećanje na hartiji, budući da je demokratska vlada ma nesreću svrgnuta od boljševika pre nego što je mogla ispuniti svoju istorijsku zadaću. Dogmatička žica komunizma bila je u Magjarskoj jača nego težnja za evolucijom, i magjarski boljševici — više lenjinisti nego i sam Lenjin — ne htedoše dati zemlju onima koji je nisu imali, nego su otpočeli eksperimentisanje sa svojim omi-

336.