Nova Evropa

д. мађарском проблему, обично се спомиње она плитка и лажна, летендарна, митолошка схема о Атили и Бајану, Арпаду и Џингизкану, Тимуру и Сулејману, за које се каже да су, пред хиљаду тодина, са. Волте дизали Монголе, Хуне, Татаре, и Аваре, на. Европу: у низу тих експедиција да су тако и Мађари пали на Дунав, по"тукли ту Оватоплука, разорили постојеће славјанске организације. и основали краљевску мађарску државу под Сент-Иштваном, која сживи у континујитету већ ево хиљаду пуних година, цели један милениј. Та се плитка литерарна. прича увукла у наше историје, у _налпе читанке, у нашу штампу, где се за поткрепу те тезе цитирају "разни страни и домаћи писпи и извори. Требало би дубоко задрети у нагодбењачко Деаково доба, да би се објасниле све оне компоненте, и сви они интереси, који су били везани за ову лажну митолошку конструкцију о доласку »државотворних« Мађара, који да су већ пред хиљаду година одржали уставотворну Конституанту (>»pusztaszeri тетте у б5«), и ударили темеље тој псеудомађарској шварцтелб_ сентиштванској диктатури мађарског грофа и џентрије. Не спада, у оквир овога нашега чланка улажење у ове мотиве, али не можемо а да не споменемо, да је та фантазија о арпадовском доласку државотворних Мађара данас већ критички осветљена, и да је од многих хипотеза остала као најтрезнија она познатог оријенталисте Вамберија (коју дели и социјолог и вођа мађарских либерала Оскар _ Јаси), према којој се мађарско племе било још на Печори, Ками. си Иртису оделило од ближих финугорских сродника, па се на по__ласку у Европу стопило са турско-татарским племеном Чуваса. од којих је преувело и језик, На: својој великој турнеји, то је племе у татарској маси доживело негде у Европи катастрофу, те враћајући се натраг у Азију, поражено и“ игмрцварено, опо није више имало снаге да стигне натраг, некамо на Поволожје ч у заџралске области. __него је ту у тлодном Подунављу запело, ч набасавши на аварске базе, стопило се с Аварима у неку нову татароаваршичину, по другитујт променуло језик, ч остало тако ту.

Како је могло изгледати у карпатском кратеру у оно време, „када су се велике азијатске масе гибале и преваљивале из тамне __п непознате азијске утробе на западни европејски полуоточић, чије језике облизују топла и мирисна мора: — Та епоха људске исто"рије, која се назива. именом »Сеоба Народа«, ив наше перспективе од „хиљаду година изгледа тако замагљена и мутна, да допушта све хипотезе и измирује најочигледнија противуречја. У карпатској котлини трунуо је тада силан словенски праелеменат, у својој засићеној и непокретној масивности свију примитивних организама. тро варварско Олавјанство лежало је ту у просторијама од Пацифика. и тибетских висоравни све до Паноније; а да је карпатски кратер био заливен тим елементом, о томе живо говоре имена свију потока и вода, и брда по целој географској ширини и дуљини Подунавља, дапаче и по оним крајевима у којима се данас доиста у 90 од сто говори чисто мађарски.

Варварски словенски елеменат дакле, мешан крвљу мртвих и умирућих већ балканских народа што су сету на периферији Рим-

342